"Немам ја намеру да причам три дана о награди. Тако људи причају ни о чему три сата и на крају ништа не кажу. Изненађена сам. Има два месеца како су ми јавили и нисам веровала када су ми рекли. Обично ме се не сете када треба да ме хвале", рекла је Велетанлић новинарима данас у Културном центру Београда.
Једно од највецих имена забавне музике на еџ-Yу просторима и једна од најоригиналнијих џез певацица на Балкану каже и да је вест о награди мало штрецнула.
"Обично добијеш награду па после тога рикнеш. Е, ја нећу, нећу, нећу. Дивно је", додала је она.
На питање да ли се сада са посебним емоцијама враћа на "Нишвил", где је два пута наступала - на првом издању 1995. године и касније са сестрићем Василом Хаџимановим, Велетанлић је казала да нема никакве посебне емоције.
"Доста више са тим емоцијама. Јако се разбацујемо са емоцијама, са речима. Пресћна сам. После блока који свира Васил са својим бендом, ја ћу да изађем и онда ће ми предати награду и у знак зхвалности ћу отпевати једну или две песме и то је то", рекла је призната певачица коју је својевремено чувена Сара Вон позвала у Америку речима: "Шта ћеш ти овде? Хајде са мном у Америку! Бели људи у Америци не умеју да певају као ти".
Велетанлић је истакла да јој као и свима у Србији "Нишвил" много значи и да је то прилика да домаћи музичари покажу шта су научили током своје каријере.
"То је прилика и да нам страни уметници покажу нешто што не знамо, мада је то тешко могуће", додала је она.
Велетанлић је похвалила нишку публику истакавши да она уме да слуша.
"Ако вас не разумеју неће да звижде, пиште или да добацују неке паметне речи, него сачекају и то је то. То је за мене публика. Таквима ћу увек певати док год желе да ме слушају", казала је она.
Она је на конференцији за новинаре у сусрет "Нишвилу" истакла да су је Нишлије сваки пут одлично разумеле, зашто ради то што ради.
"Публика у тум јужним градовима је феноменална, то је друга врста слушања", рекла је Велетанлић.
На питање да ли би снимила албум са "правим" џез музичарима, који свирају на акустичним инструментима, она је рекла да би одмах то урадила, али да за то "морате имати леђа".
Од музичких почетака са сестром Сенком, преко "инфицирања" џезом и "каљења" на наступима у америчким клубовима у Немачкој, до првих синглова и успеха на фестивалима, па све до данашњих дана када песме у њеном извођењу доживљвају нову младост, Велетанлић је увек била дубоко у џезу.
Џез је учила од најбољих - Саре Вон, Арете Френклин, Били Холидеј, Еле Фицџералд, јер, како сама каже, већина квалитетних и револуционарних ствари у музици 20. века потекла је управо од "црних вокалиста и инструменталиста".
Веома често је наступала са биг бендовима и комбо бендовима састављеним од најбољих домаћих музичара на џез фестивалима, клубовима и ТВ емисијама.
Њена способност прилагођавања различитим музичким идиомима можда се најбоље види у не тако давној сарадњи, у студију, али и на концертима, са групом "Даркњоод Дуб" када се Велетанлић перфектно уклопила у савремени стил овог бенда, задржавши притом све елементе по којима је препознатљива.
За њу су писали и неки од најбољих југословенских композитора забавне музике као што су Корнелије Ковач и Арсен Дедић, а о њеним вокалним квалитетима довољно говори и број освојених награда на фестивалима забавне музике.
Директор "Нишвила" Иван Благојевић је рекао да се извинио Бисери Велетанлић што јој тек сада додељују награду. "Рекао сам јој да је била сувише млада", додао је он.
