ДИЈАНА ГРБИЋ, ДИРЕКТОРКА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У БАЊА ЛУЦИ Трудимо се да млади добију шансу

– Нагласила бих и успјех који је остварила представа „Мартин удио“, по тексту Сање Савић Милосављевић, у режији Николе Бундала –  истиче Дијана Грбић. – Надам се да ће и публика у Србији имати прилику да је погледа. То је прича о животу, али и о страдању нашег народа у другој половини двадесетог вијека, кроз призму жене чија снага надјачава све животне недаће. Поносна сам на екипу која је радила на овој представи. Недавно смо спустили завјесу и на XXVIII Театар фест „Петар Кочић“, фестивал који представља врхунац наше позоришне сезоне и окупља оно најбоље из региона пред домаћом публиком. Ове године фестивал смо обогатили програмом „Народно са народом“, у оквиру којег је пет представа изведено у 15 локалних заједница Републике Српске. Наиме, бројне мање средине немају прилику да често гледају квалитетне позоришне садржаје, јер у тим мјестима једноставно не постоје ни одговарајућа инфраструктура ни позоришта. Зато ми, као национални театар, осјећамо дужност и обавезу да дођемо до тих људи и понудимо им квалитетне представе и програме. У томе нам је пуну подршку пружио и предсједник Републике Српске.

У току су и припреме за нову сезону?

– Већ смо започели рад на новој представи, чија ће премијера бити изведена у септембру. У питању је текст „Син“ савременог француског писца Флоријана Зелера, а представу режира Белинда Стијак. Такође, у новој сезони планирамо и премијеру представе „Покондирена тиква“, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији Жељка Ђукића. У сваком случају, и наредне сезоне публика ће на нашој сцени имати прилику да гледа представе које обрађују различите теме – од савремених друштвених проблема до класика у модерним интерпретацијама. Фокусирани смо на људске односе, дилеме савременог друштва, идентитет, љубав, али и друштвену критику.

Какав је генерално репертоарски концепт НП РС? 

– У креирању репертоара током позоришне сезоне постоје различити изазови. Поштујући улогу националног театра у његовању позоришне публике, опредијељени смо, прије свега, за добре домаће драмске текстове, али и свјетске класике. Трудимо се да његујемо све жанрове, иако је публика више наклоњена комедији, па она дуже живи на сцени, нарочито ако проговара о важним друштвеним темама. Са претходним умјетничким директором Љубишом Савановићем успјели смо да остваримо добар дио онога што сам претходно поменула, а сада настављамо, ојачани новом енергијом на том мјесту. Наиме, редитељ Никола Бундало ће у наредне двије године креирати умјетничку слику националног театра Републике Српске. С обзиром на његов досадашњи рад и ангажман, вјерујем да ће указано повјерење итекако оправдати.

Једно од опредељења НП управо је укључивање у радни процес представника млађе генерације. Да ли сте задовољни резултатима? 

– Трудили смо се претходних сезона да пружимо шансу младим људима, па смо тако нашу Сцену „Петар Кочић“ у потпуности препустили њима. Они су своје образовање стекли у Србији, а ми смо се потрудили да их вратимо кући, како би овдје стварали и креирали. Никола Бундало, Милан Богдановић, Дајана Јосиповић и Анђела Крунић млади су редитељи који су завршили ФДУ у Београду, а прилику да раде пружило им је Народно позориште Републике Српске. Велики расадник младих талената и наша база будућих професионалних глумаца јесте Академија умјетности у Бањалуци, одакле нам долазе глумци које ангажујемо у нашим продукцијама. Неки од њих су своју прилику да заиграју на даскама Народног позоришта веома добро искористили. Укључили смо, такође, младе продуценте, драматурге, графичке дизајнере и друге умјетничке профиле у наше процесе. Неки од њих већ су нашли своје мјесто у нашој кући, а за остале се надамо да ће бити простора да нам се придруже и у наредном периоду.

Ове сезоне окрећемо се младим музичарима. Недавно смо упутили јавни позив за учешће у пројекту „CRESCENDO: Нова генерација“, намијењен младим музичарима који желе да своје умјетничко усавршавање обогате наступом са професионалним симфонијским оркестром. Пројекат је усмјерен на препознавање, подршку и афирмацију младих инструменталиста, пружајући им прилику да као солисти наступе са Симфонијским оркестром НПРС, стекну драгоцјено концертно искуство и представе свој таленат публици и стручној јавности. То ће нам истовремено бити и залог за будућност.

Да ли су копродукције више театара у данашње време нужне? Рецимо, представа „Хасанагиница“ настала је као копродукција ГП Бијељина и НП, али су практично три главне улоге играли глумци СНП-а.

– Међународна сарадња и копродукције важан су дио стратегије Народног позоришта Републике Српске. Копродукције омогућавају освјежење енергије, веома су изазовне, али истовремено отварају нове канале сарадње. Имамо веома добру сарадњу са Народним позориштем у Београду. Ослањамо се једни на друге и заједно смо реализовали представе „Урнебесна трагедија“ и „Госпођа Олга“, које публика радо гледа, тако да смо изузетно задовољни том копродукцијом. Ту су и друге позоришне куће са којима остварујемо размјену програма и фестивалску сарадњу. Овдје бих нагласила и развијање позоришне дјелатности унутар Републике Српске. С тим у вези организовали смо састанак са представницима институционалних позоришних кућа у Републици Српској. Умрежавање, размјена искустава и програма само су дио наших заједничких планова, а све с циљем развоја позоришне умјетности на нашим просторима.

Када смо код СНП-а, ако не рачунамо представе „Мали ратови и кабине Заре“ и „Шине“, које су биле у такмичарском програму Стеријиног позорја, новосадска публика практично није имала много прилика да се упозна с тим шта све НПРС нуди. Хоће ли се то променити?

– Народно позориште Републике Српске готово сваке године учествује на Стеријином позорју. Неке од наших представа освојиле су значајне награде, међу њима су „Каролина Нојбер“, „Народни посланик“, „Ожалошћена породица“,  „Швајцарска“... Истина, није било већих размјена програма, али се надамо да ће у времену које долази бити прилике да и то реализујемо у већем обиму. Од досадашње сарадње истакла бих наступ Здруженог симфонијског оркестра НПРС и СНП-а у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“. Надам се да ће оваквих и сличних пројеката у будућности бити још више.

Народно позориште Републике Српске започело је пре две године пројекат инклузије и креирања садржаја за лица са оштећеним слухом, као и за слепа и слабовида лица. Каква су искуства?

– Иза нас је више представа које су прилагођене лицима са оштећењем слуха и вида. Различитим поступцима и технологијом прилагодили смо представе „Странци у ноћи“, „Изгубљени у Бруклину“ и „Челичне магнолије“ особама које, због оштећења слуха или вида, не могу често да буду присутне у позоришту. У једном од таквих пројеката партнери су нам били ЦНП из Подгорице и Народно позориште у Београду. У нашим салама постоје посебно означена мјеста за кориснике инвалидских колица. Такође, учествујемо у различитим кампањама које указују на проблеме одређених категорија становништва, с жељом да освијетлимо њихове проблеме, укажемо на потенцијална рјешења или једноставно пружимо подршку. Као повратну информацију често смо добијали да им је управо та подршка најважнија. Трудимо се да приступ позоришту омогућимо свима, због чега се наша кампања и зове „Позориште за све“. Позориште видим као жив организам који својим дјеловањем итекако утиче на ширу заједницу. Хуманитарним радом желимо да учинимо нешто за људе који, због различитих баријера, немају прилику да умјетност доживе непосредно на сцени. Ми правимо мостове и уклањамо те баријере. Позориште је примјер и другима да се ангажују у оквиру својих могућности. Тако се гради једна здрава прича, која на крају резултира здравим друштвом.

Јубиларна стота сезона НП „само што није“. Да ли се већ размишља о томе како би она могла да изгледа?

– Култура, генерално, треба да буде саставни дио наше свакодневице – као темељ, али и као додатна вриједност квалитетног живота. Из угла позоришне дјелатности, морамо да будемо присутни како бисмо, прије свега, његовали, образовали, а потом и обогатили друштвени живот у нашој средини. Имајући све ово у виду, наравно да размишљамо и о припремама за прославу 100 година постојања Народног позоришта Републике Српске. То је велики јубилеј и значајан датум за цјелокупну друштвену заједницу. Надамо се да ћемо до стоте годишњице завршити и санацију зграде, јер смо средства за то већ обезбиједили. Можда улога позоришта није тако очигледно значајна као тридесетих година прошлог вијека, када је и наш театар основан, али оно има суштински значај за развој здраве мисли, здравих емоција и, на крају крајева, квалитетног друштва какво желимо да будемо. Зато се надам да ће нам се у цјелогодишњем обиљежавању стогодишњице, поред нашег оснивача – Владе Републике Српске – придружити и друге институције, као и наши пословни партнери, који нам увијек дају вјетар у леђа.