Поставком изложбе "То смо ми - народна занимања у Србији" посетиоцима се нуди увид у део онога што је допринело стварању идентитета народа са ових простора. Занимања, од праисторије до данас, као и предмети познатих историјских личности, представљају својеврстан преглед историјског наслеђа које чува од заборава Етнографски музеј.
Приказани етнографски предмети традиционалне културе, поткрепљени старим фотографијама, дају јасну слику о друштвеном пореклу, интелектуалним, естетским оквирима који одређују људе са ових простора.Изложба пружа одговор на питање шта је Етнографски музеј и шта он представља за наше друштво.
Тијана Чолак Антић, в. д. директорка Етнографског музеја, осврнула се на деловање музеја у протеклих годину дана.
"Имали смо седам изложби кустоса Етнографског музеја, три изложбе у иностранству, три гостујуће изложбе у нашем простору. Посебно задовољство за све запослене у музеју представља чињеница да смо уврстили Српско коло у Унескову листу нематеријалног културног наслеђа", казала је Чолак Антићева.
Она је на свечаности у Етнографском музеју уручила награду за животно дело "Боривоје Дробњаковић" Божидару Крстановићу.Крстановић је обраћајући се окупљенима казао да је овај тренутак потврда речи родитеља да треба бити поштен, лепо радити и да ће све то други приметити.
"Кроз живот нисам често наилазио на потврду тих родитељских савета, али ево вечерас су се обистиниле њихове претпоставке", казао је Крстановић. Етнографски музеј у Београду основан је 1901. године, као издвојено Етнографско одељење у оквиру Народног музеја.
Од тада до данас Музеј прикупља и проучава музејске предмете, традиционалну материјалну културу, друштвене односе и породичан живот, обичаје, веровања и народно стваралаштво. Тумаче се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству.
