Гаталица: Кад живот личи на роман, Шобајић: Свет опасно место

БЕОГРАД: Пандамија ковида-19 сигурно утиче на наша дела, али никако на стваралачку мотивацију која не зависи од тренутних догађаја у свету, макар они били светска здравствена криза, коментаришу писац Александар Гаталица и сликар Милош Шобајић свој однос према пандемији као времену које ствараоца често уводи у неку врсту унутрашњег егзила.
gatalica
Фото: Танјуг (видео)

Гаталица за Танјуг подсећа на речи професора Николе Милошевића да није добро када живот личи на роман.

"Нама се то у овом светској здравственој кризи управо дешава. Још мало па су нам браћа Карамазови позвонили на врата. Роман се добрим делом умешао у живот, а живот добрано личи на роман, што је веома рђаво. Између осталог сви ми читамо романе јер не личе на живот", казао је Гаталица.

Он констатује да пандемијска мука коју изазива вирус ковид-19 никога не може да остави са стране, ни као човека, а камоли као писца.

"Управо сам завршио роман који се зове ''Залутали у 25. час''. Прва два и последње поглавље почину и завршавају се данас у доба пандемије. Роман сам писао у време изолације. Написао сам га за три недеље и мало је краћи него моји претходни романи. Наравно да пандемија утиче на мене и нисам срећан због тога јер имам довољно инспирације и без ковида 19", рекао је Гаталица.

Гаталица истиче да сви осећамо велики притисак и тескобу у данашњој борби са заразом и да та опструктивна осећања морају да се прелију на странице романа.

"То је природан поступак за сваког писца, мада се мој нови роман и даље веома разликује од ставарности, онолико колико роман треба да се разликује", каже Гаталица.

Нашу реалност, наводи, из сата у сат обликују вести које сутрадан већ не вреде.

Гаталица напомиње да је пред људима велики изазов превазилажења катастрофичних информација у данашње време.

"За мене као оца једне одрасле жене и једне бебе тај је изазов, чини ми се, највећи. Сви смо прошли огромне осцилације: од ванредног страха од заразе до апсолутне лакомислености. Разумем људе који су у једном моменту одбацили могућност заразе и покушали да живе као да је нема, мада је то изузетно опасно. Немогуће је људима рећи: Немојте да живите. Могуће је на неко време замолити људе да буду као војници, али нико заправо није знао којим ће се интезитетом развијати зараза", рекао је Гаталица.

За њега је без сумње, како каже, навећи страх био да ће вирус мутирати у нешто разорније, другачије и смртоносније.

"Временом ме је моја лична пандемијска амплитуда довела до саживљености са том накарадом од реалности. Није то нова реалност већ накарада од реалности. Што се тиче самог стварања и мени дневни распоред обавеза не утиче у велкој мери на распоред писања. Никада то није био случај. Ни када сам био добре воље, ни када сам осећао бес, ни када сам био болестан, ни када је све било у најбољем реду...Ни када смо проживљавали бомбардовање, ни када сам уживао на мору. У том погледу имамо метафизички однос према писању", каже Гаталица.

Сликар Милош Шобајић истиче да је свет одувек место велике опасаности и да се тај свет деценијама налази на његовим сликама.

"Човек се од таквог света спашава како може, зна и уме у мојим делима. Пандемија је само једно историјско раздобље тог опасног света које је због технологије и опште опсаности видљивије за већи број људи. На моју ставаралачку мотивацију не утичу дневни догађаји. Сликар сам и стварам из унутрашње потребе да представим тај сурови свет, а пандемија је само део инспирације", казао је Шобајић.

Истински уметник увек има своју слику света ма како она била сурово реалистична као што је то случај данас, наводи он, а када је реч о тој реалистичној слици, каже да је свет у "у пандемији, једноставно пукао" и скреће пажњу на то да је много историјских прекретница у овом моменту за опстанак обичног човека.

EUR/RSD 117.5690
Најновије вести