Инвеститори неповратно уништили винчанско насеље Бањице

БЕОГРАД: Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић потврдила је данас за Танјуг да су инвеститори без дозволе уништили око 84 квадрата винчанског насеља на Бањици, које је још 1964. године проглашено спомеником културе.
arheoloska istrazivanja, pixabay
Фото: pixabay.com

Она додаје да су све процедуре покренуте и да је грађевинска инспекција убрзо затворила то градилиште, али је у међувремену много тога неповратно уништено.

"Што се тиче инвеститора ми не можемо да их легитимишемо и не знамо ко су, али постоје кривчне пријаве, па ће вероватно и њихова имена ускоро бити обелодањена", каже она и додаје да не мисли да се било шта држи у тајности, али наводи да је проблем можда што постоји више власника на катастарској парцели.

Археолог Милорад Игњатовић наводи да је штета је огромна, зато што је Бањица једно од најзначајнијих аргхеолошких налазиште Винчанске културе, којима Београд обилује, али су то углавном једнослојни сезонски локалитети.

"Штета је једноставно неповратна, иако 85 квадрата изгледа мало, али су то површине које се годинама истажују", каже он и додаје да степен уништења тог културног добра такав да је сада немогуће открити шта се тамо заправо налазило.

Игњатовић истиче да је на Бањици урађено неколико кампања током протеклог века и за то време откривено је више хоризоната живота.

"Истражени су остаци неолитске куће величине од преко 200 квадрата, што је у поређењу са Винчом много веће, јер се тамо радило о кућама од око 30 квадрата" наглашава археолог.

Упредо с тим прочуло се да су се извесне винчанске фигуре појавиле на аукцији једне куће, а директорка Медаковић каже да то није први пут, јер је већ продат читав лот винчанских фигура на Сотбију.

"Трагом те информације дошли смо до понуђача на Сотбију, који иде преко Беча и једне приватне колекције, а она има везе са Аустријанцем српског порекла, који је фигуре добио још деведесетих и формирао своју колекцију", наводи Медаковић.

Она додаје да сама продаја није алармантна, јер Сотби води рачуна о пореклу, али то је сигнал за веллики опрез и праћење.

"То је зато што се из наше земље одлива велики археолошки материјал већ годинама разноразним путевима", каже Медаковић и поручује да очување археолоских вредности треба да нам буде приоритет.

Игњатовић истиче да су Винчанска култура и неолит доба које нема металне премдете, па су некад били и мање атрактивни.

"Али се у међувремену догодио бум на светским берзама када су винчанске рукотворине постале веома тражене, иако оне нису увек из Србије, већ и из Румуније, Бугарске и са других страна, као и да то нису увек нелегалне радње", каже он.

Поред тога, Медаковић је за Танјуг истакла да су у архелошко налазиште Винча Бело брдо усмерена велика улагања.

"Овај локалитет је проглашен за капитални пројекат и очекујемо да ће се тамо за три године догодити велике позитивне промене", каже она и додаје да је тренутно у току реализација америчког пројекта који подразумева санацију клизишта, што је и почетна тачка пројекта.

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести