Ван Гог је, осим што је био велики уметник, познат и по томе што је одсекао себи лево уво током расправе, пише би-Би-Си.
Он је тада одбацио могућност да је то била само обичан налет уметничке лудости, а касније је демантовао да је доживео нервни слом.
Међутим, истраживачи са медицинског универзитета у Гронингену су открили позадину његовог менталног стања, пошто су истражили његову психу на основу стотине писама које је слао, највише његовом брату Теу, преноси Би-Би-Си.
Они су открили да је уметник највероватније имао две епизоде делиријум тременса, изазваног наглим прекидањем алкохола, након што је одсекао себи уво.
Истраживачи су се оградили да не могу да тврде да је ово 100 одсто тачно јер "пацијент није жив да би им одговорио на питања".
Делиријум тременс је најтежа компликација болести алкохолизма и настаје после наглог прекида узимања алкохола, а некада је смртност од овог чина била до 35 одсто, данас је око три одсто.
Ван Гог није имао шизофренију, али је боловао од "маскиране" епилепсије, која може да изазове анксиозност, заблуде и халуцинације.
У Ван Гоговом случају, епилептичне епизоде су можда узроковане стилом живота који је водио - злоупотребљавао је алкохол, био неухрањен, слабо спавао и ментално се исцрпљивао, додали су истраживаћи.
"Иако су његова писма садржала много информација, морамо имати на уму да их није слао докторима, већ члановима породице и рођацима, како би их обавештавао о стању. Стога, овај наш извештај о Ван Гогу неће бити последњи по питању његове болести", рекао је Виљем Нолен, психијатар који је део истраживачког тима.
Додаје се и да је Ван Гог боловао од бар две менталне болести - манично-депресивне психозе и поремећаја личности, али му тадашњи лекари нису дијагностиковали болест.
Умро је 29. јула 1890. године, два дана након што је покушао да се убије.
