У фокусу је дело Ерика Хобсбаума, једног од највећих светских историчара друге половине 20. века. Поред три његова есеја - „Дневник”, „О џезу, плесу и класи” и „The Beatles и време пре њих”, „Поља” доносе и текст о самом Хобсбауму - „Комуниста који је објаснио историју” - ауторке Кори Робин, професора политичких наука на Њујоршком универзитету. Нова „Поља” доносе и разговор са Угљешом Шајтинцем, који је водила Радмила Гикић Петровић, затим текстове Часлава Милоша „Бескућништво истине” и Јержија Јарњевича „Преводилачки coming out”, као и анализу поетског света Ане Ристовић из пера Тање Крагујевић, те слово Милутина Ж. Павлова посвећено Марселу Прусту.
Рубрика „Гласови” представља поезију Живорада Недељковића, Дејана Илића, Дубравке Ђурић, Анастасие Стоиљковић и Момчила Бакрача, те прозу Лане Басташић и Бојана Савића Остојића, док „Лице” у фокусу има текст Драгиње Рамаданов написан у поводу додељивања Међународне књижевне награде „Милован Видаковић” Виктору Владимировичу Јерофејеву, као и запис самог Јерофејева „Тајни процеп”.
У пољу критике Срђан Срдић, рецимо, пише о роману Емира Имамовића Пиркета „Терорист”, о песничким књигама Драгана Бошковића „Ave Maria!” и „Breaking the Waves” огласили су се Александар Костадиновић и Владимир Б. Перић, док је о лирици Мирјане Стефановић у збирци „Трап” проговорио Ђорђе Деспић. Александар Б. Лаковић читао је збирку „Дете” Живорада Недељковића, док је Ивана З. Танасијевић анализирала роман Милисава Савића „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”.
Под окриљем „Дозива” смештени су поезија Пола Болса и Балажа Мохачија, док „Светла комора” доноси преглед савремене уметничке сцене у Новом Саду и Војводини из угла Светлане Младенов, као и чланак „Сећање на скорију авангарду” сталне сараднице „Дневника” Нине Живанчевић. Ликовни лајтмотив броја је Фестивал савремене уметности „Дунавски дијалози”, одржан ове године у више новосадских изложбених простора.
М. С.
