Пројекат је, поред изложбе, чији је аутор Марта Ђармати, обухватио и реализацију монографске публикације о Меморијалу, као и интерактивне апликације за децу и младе под називом Соба уметника.
Изложбу је отворио Радован Јокић, помоћник министра културе и информисања Републике Србије за савремено стваралаштво и креативне индустрије, наглашавајући да је у питању врло комплексан пројекат, али да је тим Спомен-збирке успео да на изванредан начин предочи како грађу и документацију тако и сама уметничка дела. Успели су да одаберу оне „комадиће који недостају“ да би доживљај уметности био потпун и заиста ван времена. Када погледате ову изложбу имаћете потпуно нови доживљај комплексног времена у коме су деловали наши најзначајнији уметници, рекао је Јокић. По његовим речима, изузетно је компликовано увести грађу и документацију и сложити конструкцију која мора бити логична. На овој поставци, како је нагласио, види се однос државе према својим вредностима и културном наслеђу и обезбеђивању континуитета у ономе што се зове културно благо. Ако се узме период од почетка шездесетих до седамдесетих година, тај однос је био изнаредан јер су актуелни уметници улазили у збирке и музеје и то је био начин разумевања, поштовања и обезбеђивања конкунуитета, али по њему, тај процес је прекинут и нема више ту снагу и подршку и убудуће ће се то осетити. Начин на који је ова изложба постављена је, како је рекао Јокић, пример за све културне делатнике да у овом тренутку морају бринути не само о прикупљеној грађи него и ономе што ће сутра неко проучавати и пунити просторе за будућност уз разумевање актуелног момента.
Меморијал уметника настао је по идеји самог дародавца збирке, а публици је први пут представљен у октобру 1971. Замишљен је као поставка портрета, аутопортрета и документарног материјала, посвећена ствараоцима уметничких дела заступљеним у колекцији Павла Бељанског. По речима мр Милане Квас, управнице Спомен-збирке, Меморијал уметника истовремено представља и причу о аквизицијама ове институције јер на тај начин музејски фонд се константно увећавао током ових шест деценија, путем поклона или откупа и сада има богату колекцију од преко 4.000 предмета и ликовну збирку са 900 дела који су основа поставке меморијала.
Годинама јубијела Спомен-збирке биће обележена низом програма. Шест деценија од отварања музеја за јавност на јесен ће бити обележено изложбом о архитектури њене зграде и пројектанту, истакнутом архитекти Иви Куртовићу. професору на Архитектонском факултету у Београду и сликару. У питању је био важан догађај у историји југословенске музеологије и архитектуре јер је то прво наменски подигнуто здање за једну уметничку колекцију. Изложба ће приближити Куртовићево дело бројним архивским материјалом у виду изјава савременика, илустрација из штампе, али и вредним фотографијама. Изложба „Музички интермецо: колекција грамофонских плоча Павла Бељанског“, ауторке Јасмине Јакшић Субић, гостоваће током лета у Галерији САНУ у Београду. Међу најављеним програмима су већ традиционалне манифестације „Музеји за 10“ која се ове године одржава под слоганом „Будућност музеја: нове идеје, нове праксе“, и Лето на Тргу галерија. Година јубилеја биће употпуњена и циклусом предавања кустоса „Из музејске ризнице“. Музеј као место учења је једна од идеја водиља у креирању програмских активности Спомен-збирке. И у 2021. подстицање публике за усвајање музејских садржаја наставиће се кроз унапређење едукативних активности. Ове године започиње и фазна адаптација зграде.
Ова изложба је први пут у оквиру исте поставке приказала портрете или аутопортрете свих тридесет и пет уметника чија су дела заступљена у колекцији Бељанског у разноврсним техникама (уљане слике, скулптуре, цртежи, графике, карикатуре итд) као и друга уметничка дела и предмете, са идејом да се посетиоцима приближе њихови ликови, личности, стваралаштво и свакодневни живот. Поводом јубилеја објављена је и монографска публикација посвећана Меморијалу са ауторским студијама Марте Ђармати, Јасмине Јакшић Субић, кустоса Спомен-збирке и др Ане Ереш, научног сарадника на Филозофском факултету у Београду.
Рад на овом пројекту започет је прошле године проучавањем архиве (набавка предмета, рачуни, дописи, преписк са уметницима) која се чува у Спомен-збрици, портрета и аутопортрета из колекције и начина како се идеја Меморијала уметника развијала током времена, наводи Марта Ђармати. Меморијал данас не изгледа као пре пет деценија, јер обухвата и истраживачки, кустоски рад, али и излагачку делатност Спомен-збирке која је увек посвећена уметницима из колекције, времену у коме су они живели и стварали и њиховим личним везама са колекционаром Павлом Бељанским. Према концепту Марте Ђармати сваки уметник је на овој изложби добио је свој кутак. Поставка је подељена на четири сегмента, уводни део приказује везе Бељанског и аутора из колекције, сама просторија Меморијала посвећена је уметницима прве генерације српске модерне, нашим импресионистима, у следећој су аутопортрети, а последњи сегмент чине портрети које повезују пријатељске везе између уметника. Посебан одељак намењен је деци којој ће бити доступан компјутер са новом интерактивном едукативном апликацијом.
Током трајања изложбе, која има око 80 дела, смењиваће се и три камерне поставке (у мају, јуну и јулу), којима ће се истаћи нове аквизиције музеја, указати на значај чина дародавства и истовремено, кроз порограмске садржаје, биће истакнуто које је вредне поклоне Спомен-збирка добијала током своје историје дуге шест деценија. Прошле године рецимо Спомен-збирка добила је 130 експоната из заоставштине сликарке Љубице Цуце Сокић, слике, цртеже, али и личне предмете који ће бити представљени на једној од камерних поставки. Изложба ће моћи да се погледа до 1. августа.
Н. Попов
