Изложбу ће, после поздравне речи директора Владислава Шешлије, отворити Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Поред дела Владете Петрића из колекције Рајка Мамузића на изложби ће бити представљене и скулптуре које су 2019. доспеле у фонд Поклон збирке као поклон породице уметника. У групи поклоњених скулптура одливених у трајном материјалу (дрво, бронза) и гипсу су нека од најуспешнијих остварења овог вајара. Изложба је иницирана овим дародавним гестом, али и потребом да се дело овог вајара адекватно истражи и презентује путем изложбе и репрезентативне публикације у издању Поклон збирке,а тим поводом су још четири скулптуре изливене у бронзи.
Током плодног уметничког стваралаштва Петрић је оставио трага у портретној, споменичкој и фигуралној скулптури, док је кроз свој рад и залагање био активан члан друштва и југословенске уметничке сцене у деценијама након Другог светског рата. Ауторка изложбе др Ана Ракић, виши кустос, указује да је Петрићев рад обележен како портретним остварењима у широком језичком дијапазону, тако и фигуралним композицијама наративно- егзистенцијалистичке поетике и монументалним скулптурама, посвећеним НОБ-у и херојима антифашистичке борбе, а тај сегмент стваралаштва је предстаљао само један од многих видова његовог учешћа у јавном уметничком животу. Изложба приказује дела из фонда, сачувану документацију о животу, раду и стваралаштву овог уметника, а његове уметничке домете тумачи у контексту савремених уметничких тежњи датог периода.
Владета Петрић (Београд, 1919 - Чачак, 1970) завршио је Гимназију са вишим течајним испитом и Академију ликовне уметности у Београду – вајарски одсек 1946. са Специјалком у класи Сретена Стојановића 1948. Од 1951. до 1954. био је сарадник Државне мајсторске радионице мајстора вајара Антуна Аугстинчића у Загребу. У јавни уметнички живот ступио је новембра 1945, када је први пут јавно излагао на другој изложби УЛУС-а у Београду Од тада је излагао на великом броју изложби УЛУС-а, Октобарским салонима, Југословенским тријеналима и др. Извео већи број радова – биста на јавном месту, поред осталог: Споменик НОБ-а у Љуботину, меморијалну скулптуру у Освејчиму – Аушвиц, споменик Филипу Кљајићу у Зворнику као и спортске фигуре око стадиона ЈНА у Београду. Награду Комитета за културу Владе НР Србије добио је 1947. Од 1961. до 1965. био је директор Музеја „25. мај“ у Београду, а од 1967. председник Удружења ликовних уметника Србије.
Изложба ће моћи да се погледа до 30. јула. У четвртак у 18 часова је прво стручно вођење кроз изложбу ауторке Ане Ракић када ће посетиоци моћи да се упознају са Петрићевим стваралаштвом, прекретницама у уметничком развоју и начину на који је обогатио уметничку баштину модерног скулпторског израза.
Н. Попов
