Представљајући овог аутора критичар мр Данило Вуксановић указује да је Рељић склон да своје уметничке афинитете распростире на више различитих трагова, код њега се преплићу звук, слика и интересантно путовање као својеврсно проматрање животних околности.
Синергија ових деловања, по Вуксановићевим речима, чини да се уметнички живот осмишљава у слободним замасима боје, фотографије или тона, уједињено са јасним циљем да се ухвати пролазно и из њега издвоји доживљено. Медиј изражавања није толико ни битан, важни су покретачки мотиви који обележавају најновије радове Жељка Рељића. На њима гледамо низове хуманоликих кљунастих креатура, који свој израз не дугују ни људима, а ни птицама. Вуксановић запажа да су на Рељићевим платнима омеђени комплексни односи међу људима баш помоћу животињских представа.
Жељко Рељић (Шабац, 1972) од 2001. живи у Бечу, а пре десетак година почиње да се бави сликарством. Инспирацију за своје слике проналази у вожњи мотора, бојама пролећа и јесени, у архитектури Венеције и других европских градова, мутној води Саве и Дунава, мирису завичаја као и у релакс и медитативној музици коју приватно слуша и уз коју ствара. Члан је удружења ликовних стваралаца Шапца, новосадског „Ликума“, Удружења „Круг, Шабачке фотографске задруге Фото савеза Србије.
Изложба се може погледати до 22. јула.
Н. П.
