Ово признање, које су установили Галерија Бел арт, Центар за визуелну културу „Златно око” и „Арт експо”, додељује се од 1999. при чему се сагледава и вреднује широки дијапазон најразличитијих уметничких и теоријских опуса. Међу досадашњим лауреатима ове награде, која обележава 25 година постојања, били су и Владимир Вели;ковић, Здравко Мандић, Драгомир Угрен, Милета Продановић, Балинт Сомбати, Мира Бртка, Раша Тодосијевић, Игор Антић... Желели смо да заштитник наше награде буде уметник који је етички и естетски изузетна личност. Сава Шумановић. Такве смо уметнике тражили и за доделу наше награде. И мислим да смо их налазили, рекао је Сава Степанов.
Како се наводи у образложењу жирија, који су творили историчарка уметности Светлана Младенов, галеристкиња Весна Латиновић и ликовни критичар Сава Степанов, стваралачку машту Каталин Ладик подстицале су различите културне и народне традиције, и то не само на пољу визуелних уметности, поготово перформанса, него и у књижевности, пре свега кроз поетски израз, звучну поезију, радио игре... Њени пак концептуални радови излагани су у најзначајнијим југословенским галеријама и музејима, попут Музеја савремене уметности у Београду, све до Музеју модерне уметности у Њујорку, Галерија Тејт у Лондону, Музеју Лудвиг у Будимпешти... Излагала је на великим манифестацијама попут Међународни фестивали звучне поезије у Амстердаму (1977), Центру Помпиду у Паризу (1980), у Њујорку и Балтимору (1980), на Документима 14 у Каселу (2017). Добитница је више значајних признања, међу осталим Октобарске награде Новог Сада и Националне награда за културу Републике Србије.
Нови Сад као инспирација
Ја нисам само пореклом из Новог Сада. Ја сам читавог свог дугог живота инспирисана овом мултиетничком, мултикултуралном средином. И црпим своју снагу из тих корена. Без обзира на то где сам све одлетела, ти моји корени ме инспиришу и не видим краја тој инспирацији. Стварно сам одавде и све што у том мом мултимедијалном стваралаштву приказујем, све је истинито. Заиста ме ово подрује и ова култура инспиришу. Ја сам одавде и остајем са вама, изјавила је Каталин Ладик.
– Уметничка биографија Каталин Ладик започета је током шездесетих година прошлог века. Појавила се као песникиња храброг надреалистичког еротског поетског језика, који је итекако иритирао читаоце и јавност социјалистичког друштва. Убрзо се активно укључила у авангардистичка збивања тадашње нове уметничке праксе. За себе је вечито говорила да све њене уметничке активности произилазе из потребе да оствари властите поетске идеале. Током седамдесетих се бави концептуалном уметношћу и вероватно је најранија уметница перформанса у нашој, али и читавој источноевропској уметности. У њеној стваралачкој пракси изузетно је важна улога тела као извора изражајне снаге. Досегла је изузетне домете својом фонетском поезијом и радикалистичким језичким истраживањима кроз визуелне изразе, покрете, гестове, а њен рад подразумева бављење колажима, фотографијом, видео-снимцима, перформансима и хепенинзима у природи и урбаној средини – подсетио је жири.
Као непосредан повод да Награду „Сава Шумановић” додели Каталин Ладик жири је навео њену скорашњу велику самосталну изложбу Ооооооооо-пус у минхенској Кући уметности. У неколико великих дворана приказан је ретроспективни преглед уметничиних радова, инсталација и звучних кулиса. Том приликом је Каталин Ладик реализовала и перформанс у којем је сублимирала круцијалне елементе свог целокупног уметничког опуса који и данас нуди узорне етичке и виталистичке принципе. Други повод је њена недавно објављена аутобиографија "Могу ли живети на твом лицу" (у издању новосадског „Форума” и Савез феминистичких организација „(Ре)конекција“), практично мултимедијалним делом које уз (прозни) текст садржи и поетске и фоничке исказе, уз бројне документарне фотографије одржаних перформанса и друге артефакте. На крају, жири је сматрао и изузетно значајним присуство њених радова из Вербунд колекције на прошлогодишњој изложби феминистичке авангарде 70-тих у Музеју савремене уметности Војводине, као и учешће на изложби Уметност без границе одржаној у Магyар Мухолy галерији у оквиру пројекта „Србија у фокусу”, на којој су излагали војвођански уметници који живе и раде у Будимпешти.
М. Стајић
