Маја Гојковић отворила Павиљон Србије на Тријеналу у Милану

МИЛАНО: Потпредседница владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас павиљон Србије на 23. Међународној изложби Тријенала у Милану.
1
Фото: Танјуг/Министарство културе и информисања/Дарио Константиновић

Гојковић је поручила да наша земља овим наступом, уз еминентне светске уметнике из преко 40 земаља света, даје подстицај даљем развоју домаћег стваралаштва и његовој светској промоцији, као и јачању међународне сарадње у области културе, саопштило је Министарство.

"Имајући у виду глобални културни значај ове манифестације, која се одржава скоро читав век, изузетно сам поносна на то што сам у својству министра културе иницирала прво учешће Србије на Тријеналу у Милану“, истакла је Гојковић.

Она је указала да Србија има богату традицију и веома живу и динамичну сцену када је реч о примењеној уметности.

Гојковић је подвукла да је пројекат "Бесконачност структуре" аутора Ивана Мангова суштински одговорио на тему овогодишњег Тријенала спајањем савремене уметности са мотивима из српског средњовековног манастира Хопово на Фрушкој гори.

"Комбинацијом и прожимањем вредности и ставова из прошлости, садашњости и пројектоване будућности, сваки појединац може да створи своје виђење универзалних закона који одређују однос према непознатом“, нагласила је Гојковић.

Према њеним речима, Србија је земља у којој уметност прати савремене трендове и токове.

Гојковић је додала да се изложба "савршено уклапа у стогодишњу идеју водиљу Тријенала - проналажење проширених и иновативних начина размишљања, уз спајање искуства различитих култура и језика".

"Зато верујем да ће наступ Србије на Тријеналу наићи на веома запажен пријем код публике“, закључила је Гојковић.

Аутор пројекта Иван Мангов објаснио је да су суочавању са непознатим, као теми Тријенала, приступили кроз истраживање орнамента српских средњовековних фресака.

Према његовим речима, орнаменти су истраживани путем различитих медија: сликарства, керамике, дигиталне уметности и музике, креирајући јединствену целину и целовит доживљај.

"Како средњовековни орнамент настаје као пратећи садржај на маргинама већих ликовних композиција, он је простор уметничке слободе и њене материјализације", навео је Мангов.

Он је додао да је "кроз орнамент остварена и артикулисана потреба за стварањем симбола, који ће затим кроз понављање постати део бесконачне структуре".

Комесарка изложбе Биљана Јотић је рекла да је „Infinity оф Струцтуре“ антроплошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилази време.

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести