Својеврстан куриозитет је да је Ланчушки млади филозоф који пишући драме покушава да настави ангажман филозофа као што је био Жан Пол Сартр.
Ненад Ланчушки поново је привукао пажњу пројектом одабраним за програме културних станица Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“. Овај пут, реч је о изложби „Скица историје филозофије“ која на још један начин треба да приближи филозофско мишљење ширим круговима јавности. У поставци замишљеној као 35 цртежа–скица подељених по филозофима кроз историју, од Анаксимандра до Делеза, Ланучушки би узео и улогу кустоса-филозофа како би „вратио филозофију на агору“. Не да предаје, а други слушају, после евентуално нешто да питају, него да између људи дође до разговора.
– То је оно што је филозофија изгубила – каже Ненад.
Да ипак кренемо од драме „И ја сам Огњен“. Је ли било неког ођека после конкурса Стеријиног позорја?
– Нико ми се није јавио. Позоришта сада не раде, а ја сам и пре тога драму слао многима. Неки су ми се јавили, неки нису. Тако то иде. Једна редитељка је заинтересована, седели смо у кафани и причали, али треба нам и продуцент.
О чему је ваша драма необичног имена?
– О драмској интерпретацији мита о Оресту. С тим што сам га осавременио. Ликовима сам дао друга имена и данашњи контекст. Код мене није Орест, него Огњен, није Електра него Елена... Тематски, драма „И ја сам Огњен“ бави се сменом власти, са свим мотивима из мита.
А шта је са изложбом, откуд интересовање и идеја да се филозофија представља изложбом?
– Та идеја ми је већ дужи период у позадини. Нисам имао прилике, ни конкретне мотивације да је остварим. Кад сам видео конкурс Фондације, дошао је на ред покушај њене реализације. Још док сам био на студијама филозофије, с једним колегом, док смо спремали испите, често смо себи цртали како би разјаснили о чему се ради у тим филозофским системима. Један дан ми је пало на памет да би се могла направити изложба таквих скица – филозофских система. То би уједно била и својеврсна концептуална изложба, представљање идеја, не уметничког дела. Мислим да на тај начин људи који нису из света филозофије могу да погледају те скице, а у самом пројекту бих био присутан као кустос–филозоф који би разговарао са људима.
Тако би можда људи који нису из света филозофије, а то им је опскурно и апстрактно, могли да се приближе филозофским идејама. Филозофија је данас закључана и затворена, потпуно херметична, у академским круговима. Недоступна је свету. Чак и радови који се пишу, објављују у зборницима, читају филозофи и све се врти у круг. Чак ни људи који се баве уметношћу и другим наукама не виде више значај тога. Не комуницирају са тим. Моја идеја и кроз ово и кроз можда неке будуће пројекте, моја потреба као филозофа је покушај ангажовања на комуникацији са другим делатностима.
Шта је значај филозофије данас по Вама?
– Прво морамо разумети чиме се филозофија бави – мишљењем, које је у основи сваког другог мишљења. Науке су произашле из мишљења, уметност комуницира са филозофијом, политика, економија... Мени је најинтересантнија та криза филозофије, затвореност у академске кругове, што за последицу има да је данас најпопуларнија литература која се купује – теорије завере. То је за мене криза мишљења. Поново имамо уверење људи да је земља равна плоча. Последњи пут је тако било средњем веку. Филозофија данас би требала да се ангажује. Као што се терапеути баве лечењем људских емоција, филозофија би требала да лечи мишљење, јер се оно разболело. То је правац у којем размишљам.
Да ли своје драмско писање доживљавате као филозофску ангажованост?
– Да. Ангажованост филозофије у 20. веку – Ками, Сартр, показали су пишући своја дела да то може и тако.
Игор Бурић
Изложба „Скица историје филозофије“ Ненада Ланчушког биће отворена данас у 18 сати, у културној станици Еђшег.Посетиоци ће изложбу моћи да погледају од сутра до 1. августа, с тим да ће сваки дан у прецизираним терминима бити организовани њено интерактивно представљање и разговори са аутором.
