Нови Сад је, као проглашена Европска престоница културе, одабрао да тај потенцијал буде искоришћен за културу и уметност, а да од Српске Атине 19. века, град тако у 21. веку заиста буде Европска престоница културе и након године титуле.
Култура дијалога, између различитих важних актера, изнедрила је један од највећих инфраструктурних пројеката у граду, Дистрикт, трансформацију индустријског наслеђа у центар савременог стваралаштва. Паралелно са том трансформацијом, започетом пре више од четири године, дешавали су се и програми. Чим је Дистрикт добио своје прве обрисе, са звуцима градилишта већ 2020. године кренули су да се преплићу звуци уметности.
- Много ми се допада идеја о новом културном хабу, као архитектонском простору, у ком се стари простори претварају у нови креативни простор - изјавио је аустријски уметник Маркус Винтерсбергер из Санкт Пелтена, који је излагао свој рад у Дистрикту. - Занимљиво је што су ту и радници који и даље раде на изградњи и ми такође радимо ту са нашим идејама, инсталацијама, перформансима, заиста је посебна авантура за нас да будемо овде.
Погони су поново покренути након неколико деценија, али овог пута они креативни, који су својим активирањем "скинули прашину" са богате историје тог локалитета.
- Видео сам пар дистрикта у Берлину, али тренутно живим у Лондону и нисам наишао на потпуно исти концепт уметничког центра - каже свестрани уметник Владимир Лалић. - Дистрикт свакако има нешто јединствено. Предности су многе. Свиђа ми се што јак културни центар није везан за Београд. Такође, величина објеката и разноврсност даје на посебној динамици. Ретко је место где у исто време могу да се одржавају концерти на отвореном и затвореном, више изложби, уметничких трибина, чак и атељеа за уметнике. То треба неговати - истиче Лалић, који је на прошлогодишњем Калеидоскопу културе, имао своју изложбу "Мрачна соба", баш у једном од објеката у Дистрикту.
Нови свет визуелне и примењене уметности
- Морам да признам да ми је цело искуство које сам имао на Калеидоскопу једно од најлепших у својој каријери. Од самих припрема до фестивалских ноћи, све је имало неки посебан значај. Било ми је изузетно драго да видим редове људи који чекају са стрпљењем да уђу у објекат са мојом инсталацијом - присећа се Лалић.
Од почетка реконструкције, први велики догађај, који је активирао готово цео Дистрикт било је четвородневно отварање Калеидоскопа културе, 2020. године. Тада су се по први пут, на истом месту, у исто време преплитале визуелна, примењена, извођачка уметност, архитектура, филм и књижевност, као и локална, национална, регионална и европска сцена, представљајући својеврсни Калеидоскоп културе у малом. Уметници који су тада учествовали су већ имали добра предвиђења за развој Дистрикта, као новог центра креативних индустрија.
- Ја јако волим овај простор иначе, тако да мислим да његовим неким унапређењем, одређених објеката намени и промовисањем те идеје и позивањем људи да се укључе, то може заиста да буде једна јако важна тачка у будућем развоју града. Близу је центра, близу је Дунава, има историју, а предвиђа се и светла будућности, тако да мислим да ће Новосађани радо свраћати - рекла је тада Дајана Вујаклија испред ПДП конференције, која је била задужена за прву изложбу о историји Дистрикта под називом "Велики Лиман: Наративи наслеђеног простора".
ЦГА конференција (Цомпутер Грапхицс & Артс Цонференце) која годинама уназад окупља професионалце из области компјутерске графике, први пут је одржана ван Београда и то у Дистрикту, на отварању Калеидоскопа културе 2021. године.То је била јединствена прилика да се у фокус стави снажна ЦГА заједница у Новом Саду.
Испоставило се да су, само две године касније, од како су се у поједине просторе уселиле различите организације и уметници, затим након на стотине програма који су током године титуле Европске престонице културе активирали Дистрикт, Новосађани и Новосађанке заиста препознали ту локацију као важну и допринели том процесу децентрализације културе, односно мењању дуге традиције према којој су сви културни догађаји деценијама били највећим делом у самом центру.
- Увек нам је интересантно како живе ти јавни простори, мимо галерија, музеја, када на пример трг који се налази испред зграде Фабрике постаје место окупљања Новосађана, када странци долазе да виде неке радове, па их то привуче да погледају и неке друге садржаје - утисак је Ане Димитријевић испред Уметничког колектива Каркатаг, који је поделила током прошлогодишњег Калеидоскопа културе.
Управо је тај уметнички колектив подарио Дистрикту инсталацију још пре три године, која је остала да постоји као стална поставка. У питању је кинетичка инсталација „Њирефулл”, креирана у односу на простор некадашњег Великог Лимана, која је само један од показатеља колико је индустријско наслеђе само по себи добра инспирација за уметнике, а Дистрикт ново место где ће, из оквира примењених уметности, публика имати прилике да види нешто несвакидашње на овим просторима.
Сваки објекат у Дистрикту је врло специфичан и предодређен за различите врсте уметности, попут Радионице, која је, за сада, последња отворена и то прошле године, током титуле Европске престонице културе. Управо ту су се, у много боље услове за рад, вратили слободни визуелни уметници, уселила се и једна о најстаријих установа за израду таписерија "Атеље 61", али су гостовали и други креативци, па је тако управо на том месту одржано Бијенале сценског дизајна, које је публици било представљено и у "Фабрици" и "Гвожђари".
- Ако причамо баш о простору Радионице, мислим да је он јако занимљив, зато што срећом нису сви простори исти, него су сви помало различити и благо оном ко ће овде да се усидри и да нешто ствара - рекла је тада Миа Давид, које је била задужена за поменуто Бијенале.
Архитектура као уметност
Као један од најважнијих инфраструктурних пројеката града, сам приступ припремама за обнову Дистрикта, али и сам начин обнове, постао је нека врста новине у досадашњим архитектонским праксама. Пре свега, Дистрикт је показао да су позитАивни резултати производ културе дијалога, односно укључивања различитих битних актера у само промишљање о обнови и развоју.
На трагу тога, архитектура је коначно почела да завређује своје место као уметност. У том контексту, Дистрикт би ове године требало да добије и своју прву скулптуру, која ће симболизовати са једне стране његову историју, а са друге његову креативну будућност. У питању је скулптура "Облак" уметника Бранислава Николића, која је одабрана на вајарско-архитектонском конкурсу за идејно решење израде скулптуралног дела у оквиру урбанистичког решења новосадског Дистрикта, који је покренут на иницијативу Фондације "Нови Сад – Европска престоница културе" и Центра за ликовну и примењену уметност "ТЕРРА".
- Када сам ја студирао на Академији уметности у Новом Саду, то је био запуштен, полу-урушен комплекс, зарастао у коров. Изненадио сам се када сам га скоро видео - навео је раније за "Дневник" Бранислава Николић. - Одлична и логична одлука да се овај кварт претвори у простор за културу, у атељее за уметнике, галерије, библиотеке, мале културне центре, позоришта... Мислим да је Нови Сад одавно заслужио овакво место и сигуран сам да ће се око њега окупљати бројне генерације у будућности.
Пројекат "Стрингери: еволуција прекарности, слобода сведочења", који је реализован у простору Дистрикта као део програма Европске престонице културе, овогодишњи је добитник Гранд при награде 45. Салона архитектуре - најпрестижнију награду за архитектуру у Србији. Тај пројекат реализован је у сарадњи Ефемера колектива и Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту.
Најважнији и накомплекснији подухват, када је реч о самој архитектури у Дистрикту, биће Меморијални центар, најзначајнији меморијални пројекат Новог Сада. На урбанистичко-архитектонском конкурсу, који је расписала Фондација "Нови Сад – Европска престоница културе", почетком ове године изабрано је решење ауторског тима "Спринг Студио", за Меморијални центар посвећен свим невино страдалим жртвама у Погрому у Јужној Бачкој током јануара 1942. године.
У оквиру комплекса Меморијалног центра, још једног великог легата пројекта Европске престонице културе, планирају се три просторно-програмске целине – објекат Меморијалног центра, Меморијални парк, као и пратеће уређење партерне и саобраћајне површине, које ће у урбанистичком смислу заокружити простор Дистрикта причајући аутентичну причу о Новом Саду из 20. и с почетка 21. века.
А.Брзак
