У данима посвећеним српској култури у Румунији, изнова постајемо свесни колико блага има у нашем народу и колико је аутентична српска култура, рекао је министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић на отварању манифестације.
Публика ће, кроз богат књижевни, ликовни, позоришни и филмски програм моћи ближе да упозна јединствене културне вредности Србије. Пред нама су дани који ће представити српску културу у пуном сјају и који ће допринети томе да везе међу нашим народима ојачају, али и да Србима који живе у Румунији оснаже осећање поноса на културно благо матице, додао је Вукосављевић.
Како је саопштено из српског Министарства културе, он је скренуо пажњу на добре билатералне односе које Србија и Румунија негују још од 1841. године.
Упркос бројним, неретко сложеним и узбурканим историјским и друштвено-политичким околностима на подручју Балкана и читаве Европе, мост пријатељства се међу нашим народима, протоком времена, учвршћивао. Зато и не чуди податак да су многи Срби, гоњени вихорима ратних потреса, управо у Румунији налазили свој дом и уточиште, казао је српски министар.
Он је подсетио да су српски и румунски народ живели заједно и формирали се један поред другог и један с другим, притом задржавајући своје особености и аутентичност својих култура, и истакао да су везе с матицом од великог значаја за одржавање виталности једног народа и његове културе.
Где год да одемо, у којој год култури да развијемо шаторе и саградимо домове, ми остајемо својим коренима везани за земљу порекла, за свој језик, своју веру и своје обичаје. Везе с матицом су драгоцене и од суштинске важности кад је реч о очувању културног наслеђа и идентитета српског народа, а манифестације, попут ове данас, од немерљивог су значаја за опстанак једног народа и његовог стваралаштва на историјској позорници, рекао је министар.
Подсетио је и на великане српске културе који су део живота провели у Румунији.
Велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић, из оближњег Чакова, кренуо је у свет да сакупи знања и свом народу донесе свеже европске идеје. Ходамо данас темишварским булеварима које је знаменити српски писац Милош Црњански описао у својим сећањима. У Румунији су рођени или су у њој живели и први Србин доктор права и велики филантроп Сава Текелија, архитекта Милан Табаковић, сликар Стеван Алексић, прва модерна српска песникиња Еустахија Арсић, сликар, иконограф и портретиста Константин Данил… да поменем само оне најчувеније. Песник романтизма Бранко Радичевић похађао је гимназију у Темишвару, а у овом граду гимназију је учио и српски књижевник Јован Стерија Поповић, рекао је министар.
Отварању "Дана српске културе у Темишвару“ присуствовали су амбасадор Србије у Румунији Бранко Бранковић, представници Тимишке жупаније, градоначелник Темишвара Николае Робу, генерални конзул Србије Владан Тадић, српски посланик у румунском парламенту Славољуб Аднађ, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, представници Српске православне цркве и други.
Након свечаног отварања, приказан је филм „Краљ Петар I“ редитеља Петра Ристовског.
Организатор "Дана српске културе у Темишвару“ јесте Савез Срба у Румунији, а манифестацију је финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
