Моје писмо наводно је говор мржње, а мржњи на Фејсу нема места. Ха, ха, Марк, ово заиста први пут чујем. Моје писмо шупцима није „говор мржње“, моје писмо је говор жртве, а то је битна разлика. Ја сам жена, дакле, жртва. За разлику од мушкараца, посебно белих Амера чије се богатство мери милијардама долара, ја немам моћ. Могу само да вриштим. То и чиним, пише Рудан на свом блогу, преноси Б92.нет.
Како каже, „наравно да само кретену може пасти на памет да сам писала свим мушкарцима“.
Марк, јеси ли чуо за хиперболу? Син ми је рекао, он ми уређује текстове и ставља на Фејс, да си му забранио приступ Фејсу на двадесет и четири сата. Ако те не послуша следи оштрија казна. Шта ћеш му учинити? Шта кривомислећој сиротињи која живи богу иза ногу чине бели, богати Амери? Увалићеш му главу у WC шољу док не призна или крепа? Гађаће га трамблоном? Дроном? Бацићеш му бомбу са осиромашеним ураном на гарсоњеру купљену на кредит?, пише она на свом блогу.
Еј, Марк. Знаш ко си ти? Је**ни, бахати, бели, богати Амер који мисли да се ловом може забранити право на мишљење, право на став, право на је**ну хиперболу. Можда тренутно, али ништа не траје довека па неће ни америчко дивљаштво, поручује Рудан.
Како каже, јасно јој је да неколико напаљених мужјака погођених текстом - ниједан мушкарац из њеног круга пријатеља није се препознао - може од њега да затражи да склони текст.
Зато јер си и ти шупак. Да ниси био би мање осетљив. Не, нисам љута. Уосталом, ко жели да прочита шта сам написала нека посетим мој блог. Пишем ти јер имаш две ћерке. Запамти, и њима ће живот бити пакао само зато јер су жене. Твоја лова им неће помоћи да буду мање жене и мање жртве. Као што ово писмо тебе неће просветлити. Ето, ја написах, а ти бриши, закључује Рудан.
