Биће то истовремено прилика и за промоцију шест ЦД издања, објављених под етикетом новоосноване новосадске звучне станице – Хорз. Фестивал отвара 24. маја у 21.30 трио „Лављи дани дима”, који творе Димитрије Јаковљевић (ел. гитара), Дани Море (контрабас) и Лав Ковач (бубњеви), а потом ће се представити квартет „Земљани”: Алберто Миорин (ел. гитара), Васил Хајигрудев (бас&синт), Марко Чурчић (бас) и Лав Ковач (бубњеви).
У петак свирка почиње такође у 21.30, када ће у Булевар буксу своју музику презентовати дуо „Море доле” - Димитрије Јаковљевић (ел. гитара) и Немања Тасић (бубњеви), те „Драгон’с Фуел”, у саставу Предраг Окиљевић (тенор сасофон), Војислав Савков (тенор и сопран саксофон), Марко Чурчић (бас), Лав Ковач (бубњеви) и Алберто Миорин (ел. гитара). За крај у суботу, у клубу Беерај на Тргу републике, од 21. 30 наступиће „Фуелкестра”, односно Предраг Окиљевић, Дима Јаковљевић, Васил Хајигрудев, Немања Тасић, Лав Ковач, Марко Чурчић и Алберто Миорин, да би фестивал нове музике практично ођавио дуо „Нигунчик” - Дани Море (контрабас) и Димитрије Јаковљевић (ел. гитара уз лаптоп приде.)
– Постоји нека нова сцена, нова свежина када је реч импровизованој музици и неким звуковима који су мало другачији од онога на шта смо навикли и који се косе са актуелним станардима у смислу тезга свирки и већ виђених прежвакавања начина инерпретације – каже за „Дневник” саксофониста Предраг Окиљевић. – Та сцена има одређени замајац, она полако расте јер постоје бендови, постоје музичари који добро и квалитетно раде, који добро свирају, а што је најважније, та сцена има и публику. И била би штета да се не искористи овај моменат који би могао да представља својеврсну ренесансу новог звука у Новом Саду. Јер, овде је увек постојала та нека алтернативна сцена, али већ неко време као да је замрла, или бар нама није више била занимљива.
Управо та чињеница да има и аутентичних идеја и продуктивних младих уметника, иницирала је покретање удружења грађана „Хорз”, којем је један од главних циљева афирмација тог новог музичког стваралаштва, између осталог и кроз издаваштво, односно објављивање звучног материјала кроз ЦД издања и у дигиталном формату.
– Идеја је настала савим спонтано, када је екипа од седам-осам музичара, који су у исто време укључени у неколико различитих састава, током последњих пола године снимала све што је радила – појашњава Лав Ковач. – И решили смо да све наше активности полако почнемо да сажимамо и дајемо им јасан оквир који би био приступачнији публици. При томе нам није идеја да останемо затворени круг, већ напротив, жеља нам је да привучемо што више оних којима су наше идеје занимљиве. Дакле, да тај круг проширимо, и то не само на друге музичаре, него и на друге медије, односно циљ нам није да се задржимо само на издавачкој кући, већ да се у најширем могућем смислу бавимо уметничким пројектима.
– Музичари који су део ових пројеката, да су на неком другом месту, вероватно би исти материјал свирали са другачијим сензибилитетом. Јер ми смо нека нова генерација, неки од нас су студирали напољу, сваштао смо упили, а при томе смо још и сајбер генерација, све нам је доступно, са заиста најразличитијих страна можемо да црпимо инспирацију... Ипак, суптилна веза у нашој музици са овим поднебљем постоји, ако ништа друго у тој некој експресији, у емотивном набоју, који је карактеристичан за ове просторе – каже Лав Ковач.
Тако је, можда на необичан начин, Нови Сад добио свој „Пакет аранжман” снимљен у студију у Буковцу, а предстојећи фестивал биће прва официјелна прилика за то да се и шира публика упозна с тим што раде ови млади уметници који размишљају на сличан начин, који воле сличну врсту музике, који су и „Хорз” устројили из сличних размишљања и потребе да се направи искорак...
– Најтеже је нашу музику ставити у некакав стилско-жанрсовски калуп, тим пре што се свих шест издања прилично разликује, иако се музичари делом ротирају у тим саставима – напомиње Марко Чурчић. – Но, заједничко свим тим издањима је што се ради о комплетно ауторским пројектима. При томе је јако важна чињеница да, иако у питању јесте експериментална музика, генерално наслоњена на yез начин приступа стварању, односно доста се ослања на импровизацију, потпуно је тонална и веома је комуникативна. У сваком случају, ми смо, стицајем околности, доста активни и снимамо, али смо и схватили и да имамо нешто што је нама, али и не само нама, вредно и што ћемо сада промовисати. При томе су слика и контекст, и друштвени и уметнички, заправо много шири, мада некако у сенци. Наравно, немамо илузију да ћемо постићи бог зна шта, али не желимо да будемо пасивни.
М. Стајић
