Ово остварење, рађено поетиком слике, звука и тишине, режирао је проф. Драгољуб Елчић, декан Академије уметности у Београду, а у ауторском тиму су сниматељ Радослав Владић и монтажер Светолик Мића Зајц, док су копродуценти филмска кућа „Ramonda Production” и Културни центар Војводине „Милош Црњански”. Филмским језиком обликујући биографску и уметничку фактографију, Елчић је као кулисе користио Галерију „Сава Шумановић” у Шиду, Галерију Матице српске и Спомен збирку Павле Бељанског у Новом Саду, Национални музеј модерне умјетности у Загребу, али и екстеријере у Паризу и Шиду, где су настала нека од најпознатијих дела великог српског сликара.
– Ово је необичан филм који својом поетском и естетском димензијом ствара шансу да пређе Дрину и оде у свет, што нам и јесте била жеља. Ми смо се дрзнули да уграбимо једно зрнце светла из ниске светлосних бисера уметничког стваралаштва Саве Шумановића. Тог сликара светлости који је славио живот, а онда је лоша страна цивилизације дошла са сенком на јахачима апокалипсе и на набруталнији начин тај живот однела. Та сенка и ти јахачи и даље јашу, и та сенка поново постаје, нажалост, у времену у коме ми живимо све више тама, мркли мрак у људском, човечном смислу. Али то зрно Шумановићевог светла желели смо да буде луч која ће дати наду човеку преко лика и дела изузетног уметника – открио нам је Драгољуб Елчић, један од наших најнаграђиванијих филмских аутора.
„Светлост и сенке” је иначе први документарац посвећен Сави Шумановићу још од 1958, када је „Путеве” снимио прослављени Александар Саша Петровић. „ За мене је било несумњиво да је цео Шумановићев живот био једно велико путовање ка осунчаним – еденским пределима његових најлепших шидских пејзажа, а такође, и да су се линије његовог животног и уметничког путовања чврсто испретплетале”, навео је аутор „Скупљача перја”, док је Душан Макавејев, након одгледаних „Путева”, записао да „ако човек за петнаест минута филма више види, доживи и за себе дозна о сликару чије су слике пред њим, него да је цео дан, вођен дидактичким текстом каталога, тумарао по сликарској изложби: филм је, дакле, велика чаролија у вештим рукама мајстора ”...
Прво представљање делова арт-документарца „Светлост и сенке” одржано је крајем фебруара у Галерији Матице српске у оквиру Дана Шпире Матијевића. Уследио је богат фестивалски живот самог остварења, најпре у Азији, где је у индијском Калалу проглашен најбољим документарцем на Рохип интернешнел фестивалу. Филм је потом освојио низ награда, укупно њих тридесет, на филмским смотрама у Јужној Кореји, Дубаију, Малезији Саудијској Арабији, Катару, Грчкој, Француској, а стигли су и позиви са фестивала у Лондону, Крајови, Ослу и Бодену. Улазак на пројекцију у понедељак је слободан, а карте се могу преузети на билетарници СНП-а.
М. Стајић
