Владимир Петрић рођен је у Прњавору 1928. године и један је од најзначајнијих савремених теоретичара и историчара филма.
Дипломирао је на смеру за књижевност и енглески језик на Београдском универзитету 1956. године.
Током студија постао је асистент-предавач на Академији за филм и позориште, на којој је такође зарадио диплому за филмску и позоришну режију 1958.
Од оснивања Радио-телевизије Београд ради на њој као редитељ. Шездесетих је годину дана провео у СССР-у проучавајући совјетску кинематографију под туторством Лева Кулешова и Николаја Лебедева.
Професорску каријеру започео је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а наставио је на чувеном Универзитету Харвард, где је остао да предаје до 1997. године.
Тамо је је основао и водио Филмски архив Харварда са циљем да промовише филм као уметност и подстакне његово мултидисциплинарно изучавање.
Током тог периода као гостујући професор предаје на великом броју других универзитета и школа.
Од позоришних дела, Петрић је режирао Тетар Јоаким Вујића, Слово светлости, Поп Ћира и поп Спира, За Лукрецију, Персона...
Запажени стваралачки опус остварио је и на телевизији: Мсје Жозеф, Мића и Микица, Лажа и Паралажа, Двоје на прузи, Први пут са оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити, Швабица...
Као плодоносни теоретичар филма, Петрић је написао велики број књига - Чаробни екран, Шекспир на филму, Увођење у филм, Развој филмских врста и жанрова, Телевизија - осма сила...
На позоришној и филмској сцени остаће упамћен као харизматични редитељ, врсни познавалац и теоретичар филма и професор који је надахнуо бројне генерације својом инспиративном енергијом, пише у телеграму саучешћа министра културе и информисања Владана Вукосављевића поводом смрти Владимира Владе Петрића.
Вукосављевић каже и да је Петрић "од своје богате маште стварао дела која ће остати уџбеници седме уметности".
"Оставио је најдубљи траг у српској култури и промишљању филма и борио се да филм постане, и остане, истински органон живота", пише Вукосављевић.
У телеграму саучешћа министар је подсетио да је Петрић у Америци основао и водио Филмски архив Харварда кроз који је радио на промоцији филмске уметности и подстицању мултидисциплинарног приступа његовом изучавању.
"Петрићев одлазак представља велики и ненадокнадив губитак за српски филм и српску културу уопште", пише Вукосављевић.
