Награду је једногласно доделио жири у саставу Александар Јовановић (председник), Марко Недић и Петар Пијановић.
У ужем избору су биле још књиге Боривоја Адашевића "Из спискова прећутаних ствари" у издању Академске књиге из Новог Сада и МИлете Продановића "О папагајима и предаторима" у издању београдског Архипелага.
У одлуци жирија је наведено да је књига "Ћерка шпанског борца", у којој се налазе три новеле, вратила достојанство причи и приповедању.
"Пратећи своје јунак и јунакиње, кроз бурну српску историју током читавог 20. века Драган Стојановић је на уметнички импресиван начин наставио Андрићев говор о неразлучивом сплету историје и трагичности личних судбина, констаовали су чланови жирија.
Стојановић био је предавач а сада је професор емеритус на Одељењу за Општу књижевност и теорију на београдском Филолошком факултету и током своје академске каријере интензивно се бавио писањем белетристике и теоријских текстова.
До сада је објавио пет романа, четири књиге приповедака, четири збирке песама, преводио је углавном немачке класике, а пре неколико година међу својим теоријским списима објавио је и обимну књигу и Иви Андрићу "Лепа бића Иве Андрића", која је је добила награду Ђорђе Јовановић за есејистичку прозу.
Професор Стојановић је признао да је изузетно срећан што је добио признање које носи име његовог омиљеног писца са којим се "дружи" од младости, али казао је и да није био нарочито изненађен јер је ова књига са три новеле добила изузетно повољне критике.
Цео живот живим са Андрићем, рекао је лауреат и додао да је књига знак и признање да је дошао у године када се праве резимеи сопственог стваралаштва.
Он је казао и да је веома задовољан што је жири препознао његову жељу да "не пљује" по својим јунацима и јунакињама, јер сматра да тога има и превише у савременој српској литератури.
Жеља ми је била да обухватим један век јер се са крајем 20. века ближи и мој крај, констатовао је аутор.
