Изложба се реализује на основу споразума о сарадњи између Музеја савремене уметности Војводине и Народног Музеја Црне Горе. Ретроспектива обухвата око шездесет радова (скулптура, слика и цртежа) овог аутора кога кустоскиње изложбе Љиљана Караџић и Сузана Вуксановић представљају као крајње необичног, тихог и ненаметљивог уметника чији је опус један од најузбудљивијих и најдирљивијих на црногорској сцени. Истовремено опор и нежан, прочишћен и драстичан, директан и комплексан, уметник је окренут инфантилним ресурсима, архајским и примитивним моделима изражавања, чувајући исконску везаност са завичајем и народном традицијом. Његово дело представља компактан пластичко-поетски свет изразите индивидуалности и специфичног израза који има тематску заокруженост и формалну целовитост. У Андријашевићевим скулптурама кустоскиње уочавају једру, затегнуту форму за које најчешће користи дрво, али и боју, готове производе као што су жице, стаклене тегле, металне кваке и сл. На цртежима и сликама, једноставним, усталасаним линијама, дефинише упрошћене антропоморфне обрисе, користи орнаметалне елементе који дају ноту животности и поетске топлине, радости или дубоког трагизма ликовима којима изражава читав спектар различитих емотивних и чулних стања.
- Уместо радикалних промена и наглих заокрета, опус Андријашевића карактерише континуиран и посвећен рад са благим еволутивним помацима. Исконске теме - човек, љубав, туга, еротика, смрт, од почетака па до данас су га заокупљале и подстицале на стварање света који је на чудан начин истовремено болно истинит и инфантилно привлачан- наводи се у најави изложбе. - Андријашевићева детиња чедност и народски хумор чине да рецепција његових радова не буде у морализаторском смислу одурна и тешка, већ дирљива, узбудљива и у крајњој линији отрежњујућа на путу самоочишћења.
Крсто Андријашевић (Белосаве, код Грахова, 1948) завршио је Педагошку академију у Никшићу, ликовни одсек, затим Факултет ликовних уметности у Београду у класи вајара Јована Кратохвила. Од 1985. године имао је 24 самосталне изложбе и излагао на већем броју групних. Пет пута добио је награду ,,Стијовић, Милуновић, Лубарда”, а припало му је и највеће државно признање Црне Горе, награда “13. јул”.
Ауторке текстова у каталогу др Анастазија Мирановић, Љиљана Караџић, мр Сузана Вуксановић. Изложба ће трајати до 3. октобра.
Н. П.
