На изложби је први пут приказано низ слика – минијатура, рађених техником уље на картону, а поред оригиналних радова, поставку чине и дигитално увећани делови слика, како би се боље сагледали детаљи.
Куриозитет актуелне изложбе је да су ове слике настајале крајем прошлог века, а оцењено је да су својом атмосфером наслутиле догађаје који ће уследити, као што је то у једном тренутку било „одсецање“ Новог Сада и Петроварадина, уништењем мостова током НАТО бомбардовања.
Славко Пејак је познат као сликар, цртач и илустратор, аутор серије стрипова о Луну, краљу поноћи, по роману Митра Милошевића, као и лиценцног италијанског стрипа „Велики Блек“, некада у издању „Дневника“. Био је један од водећих аутора такозваног „Златног доба новосадског стрипа“ осамдесетих година, када су продати тиражи достизали и преко 100.000 примерака.
- Двадесетак година било је потребно Славку Пејаку (1952), илустратору и аутору серије стрипова који су осамдесетих година стварани у новосадском „Дневнику“ да се представи као сликар. Додуше, најавио је Славко ликовне записе из 1998 године као опус „Дарк“ на интернет мрежи. Међутим, на позив Бранислава Радошевића представља се на Петроварадинској тврђави, у култној Галерији Института за трансфузију дизајна.
Месту креативних сусрета, где су многи ствараоци од познатих дизајнера, сликара, писаца и мултимедијалних уметника из различитих културних миљеа, емитовали програме о којима се и данас говори. У многима је Славко учетвовао, својим знањем и умећем, допринео да засијају пуним сјајем. Сада се нашао на њиховом месту да са нама подели своје страхове, предвиђања која су неколико месеци касније оставиле војвођанску Атину без три моста и десетине живота. О материјалној штети да и не говоримо – записао је о изложби „Скривена ризница“, између осталог, Мирослав А. Мушић. - Управо искуство илустратора и цртача стрипа омогучили су му да са мало елемената гради реторичке записе. У питању је зло, нестрећа која ће неколико месеци касније под именом „Милосрдног Анђела“ променити наше животе. У мркој, најчешће црвеној гами разазнајемо ватрене језике, понеку фигуру из Дантеовог „Пакла“. Све то на малој површини, у комбинованој техници уља на катрону, механичког гребања и других интервенција које појединачне композиције сврставају у серију. Или опус како то најчешће називамо у стваралаштву једног уметника. По природи тих, готово нечујен, у ликовним композицијама је одлучан, истрајан и непоклолебљив. Зато користи реторику коју разумемо, са којом се слажемо. Ради се о борби против зла. Борби које је вечна. Са Петроварадинске тврђаве на то нас подсећа Славко Пејак својим ликовним композицијама, серијом слика које, верујем, здушно прихватамо, као и његов наступ.
Реализацију изложбе „Скривена ризница” Славка Пејака у Галерији ИТД на Петроварадинској тврђави, отворену до 23 новембра, подржала је Градска управа за културу Новог Сада.
И. Бурић
