Изложба приређена поводом обележавања 110 година од Лубардиног рођења представља део заједничког пројекта Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада и Куће легата из Београда. На вечерашњој свечаности публици ће се обратити Маја Дедић, кустос Центра савремене умјетности Црне Горе, др Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског и Филип Брусић Рено, директор Куће легата, а изложбу ће отворити Бранислав Мићуновић, амбасадор Црне Горе у Србији.
На изложби у Дворцу Петровића у Подгорици биће представљено 26 дела насталих од 1928. до 1971. из оба легата, Уметничке Збирке САНУ (Београд), Народног музеја у Смедеревској Паланци и приватне колекције, као и богата архивска грађа, између осталог и документи који се први пут излажу јавности. Поставка обухвата и тактилни сегмент у виду графичког дијаграма одабраног уметничког дела. Ауторке поставке су мр Милана Квас из Спомен збирке и Дина Дебељак Павић из Куће легата.
– Идеја о изложби потекла је из замисли да се прикаже повезаност уметника Лубарде и колекционара Бељанског, као још једна етапа у циклусу „Павле Бељански – пријатељ уметника“ – каже др Јасна Јованов, управница Спомен збирке. – Међутим, првобитна замисао, за коју постоји обиље материјала, проширена је на поставку о два легата. Обавеза чувања, истраживања и представљања баштине о којој брину, па и оне везане за дело Лубарде, наметнула је и концепт поставке, у једнакој мери усклађен с континуитетом ауторовог уметничког деловања, као и с периодима његовог стваралаштва заступљеним у оквирима колекције Бељанског и Куће легата.
Након Подгорице, изложба ће у проширеном обиму бити приказана од 7. септембра до 5. новембра у Спомен-збирци Павла Бељанског, а од 9. новембра до 10. јануара у Кући легата, где ће бити изложене и Лубардине слике из Музеја Града Београда, Музеја Српске православне цркве, Владе Републике Србије, Галерије Матице српске и Галерије „Милан Коњовић“ из Сомбора. Гостовање се завршава поставком у Галерији Андрићевог института у Андрићграду од 13. јануара до 11. фебруара. У Спомен-збирци ће у октобру бити одржан и регионални научни скуп на коме ће петнаестак учесника свеобухватније сагледати живот и дело Петра Лубарде са уметничког, историјског и културолошког аспекта, а промоција Зборника радова најављена је за децембар у САНУ у Београду.
У колекцији Бељанског је 9 Лубардиних дела и, како предочава управница Спомен збирке, његова сакупљачка активност била је усмерена на време раних боравака обојице – и сликара и колекционара – у Паризу. Поставка покрива од уметникових почетака у атељеу у Сите Фалгијер 12, о којима је говорио Ристо Стијовић, преко мале југословенске уметничке колоније у париском предграђу Малакоф, излета у Сен Тропе и коначно боравака у Руми или Црној Гори при крају четврте деценије двадесетог века, и значајних слика које су тада настале, а указаће и на Лубардина излагања у Паризу и Београду, као и на она у Риму, 1929. и 1937. године.
– Већ тада постаје јасно да се ради о аутору спремном да се представи пред лицем европске јавности, као што ће се, нешто више од деценије касније, успешно представити у светским уметничким круговима и стећи многобројна признања – напомиње Јасна Јованов. – Управо тај период чини главницу фонда његовог Легата, смештеног у некадашњем уметниковом дому у Илинчићевој улици у Београду. Представљањем тог легата у оквиру изложбе биће заокружена слика о свеукупном Лубардином стваралаштву, кроз невелику целину у којој превладавају неки од кључних момената, обиље документарног материјала и допуњена свеобухватним стручним освртима.
Изложбу прати репрезентативан, богато илустрован каталог, са текстовима мр Милане Квас о дугогодишњем пријатељству Бељанског и Лубарде, Дине Дебељак Павић о уметничкој збирци и архивској грађи после 1945. и Гордане Крстић Фај која пише о Лубарди у светлу француских извора и његовим боравцима у Паризу. Уредник каталога је др Јасна Јованов, која је такође, заједно с Милицом Орловић Чобанов, учествовала у реализацији пројекта.
Н. Попов
