ЈЕЗИКОМАНИЈА: Смедеревац, Нишлија и Панчевка
Етници (називи становника места или области) у српском језику се граде на два начина, у зависности да ли је топоним јужно или северно од Саве и Дунава.
Тако имамо етнике Панчева – Панчевца и Панчевку, али и Краљева – Краљевчанина и Краљевчанку.
Међутим, овде важи и „правило изузетака” које значи да становнике неког места (или краја) зовемо онако како то они желе, а не како то граматика или правопис налажу. Интересантни су примери за то етници Ниша. Књижевни облици Нишевљанин и Нишевљанка одавно су се повукли испред колоквијалног Нишлија и Нишлијка.
Становници Ваљева љуте кад их називате Ваљевчанима па ће вам рећи да су они искључиво Ваљевци и Ваљевке, а становници Смедерева управо су Смедеревци и Смедеревке, а не Смедеревљани.
У Бору живе Борани и Боранке, а не Борци, док у Љигу не живе Љигавци и Љигани већ Љижани. Становници Пожеге су Пожежани и Пожежанке.
У Куршумлији нису Куршумљани и Куршумлијке, него Куршумличани и Куршумличанке. У Вршцу нису Вршци већ Вршчани, у Ћићеву живи Ћићевчанин, а не Ћићевац. Сокобањац а не Сокобањчанин, Убљанин а не Убац, Костољанин а не Костолац, Бугојанац и Бугојанка (Бугојно), Кањижанин и Кањижанка (Кањижа)… У месту Горажде живе Горажданин и Горажданка.
Мештани Нове Вароши су Нововарошани, Нове Градишке Новоградишчани, Криве Реке – Речани (локални назив) или Криворечани.
Н. Мирковић
