Соло песме за сладокусце

Сопранисткиња др Агота Виткаи Кучера и пијанисткиња Јелена Симоновић Ковачевић окончале су серијал концерата „Бетовену у част” на којима су изводиле соло песме једног од највећих композитора у историји музике.
д
Фото: Промо

Пројекат је осмишљен поводом обележавања великог јубилеја – 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена (Бон, 16. децембар 1770 – Беч, 26. март 1827), а сам програм обухватио је четири песме на исти Гетеов текст „Носталгија”, затим циклус „Далекој драгој“, као и изузетно ретко извођене „Здравице“.

– Идеја је била да се сви концерти реализују у току 2020, дакле у години великог јубилеја, али због пандемије и пратећих околности, попут забране јавног окупљања из епидемиолошких разлога, односно прописаних здравствених мера, део планираних наступа пребацили смо на 2021. Уосталом, из истих су се разлога и други слични пројекти широм света, који славе Бетовена, протегли на ову годину, па чак и на следећу – каже за „Дневник” Јелена Симоновић Ковачевић . – Срећом, имале смо ту привилегију да је Град Нови Сад препознао значај нашег пројекта и да нам је ипак дозвољено да прошле године у децембру, када је заправо била Бетовенова годишњица, одржимо, уз присуство стриктно ограниченог броја посетилаца, концерт у Културној станици „Еђшег”.

Поред два концерта у Новом Саду – првог у „Еђшегу” и другог у Свечаној сали Матице српске – програм „Бетовену у част” је изведен и у Апатину, Сенти, Суботици и Крагујевцу, а новосадске уметнице су имале и два наступа пред београдском публиком. Није при томе без значаја, напротив, да је овај пројекат једини везан за прославу Бетовенове годишњице, који је подржало Министарство културе и информисања. Иначе, важну улогу у реализацији целе замисли имали су новосадска Академији уметности, Ротари клубу Нови Сад, Витезови тенплари Србије, Аустријски културни форуму, компаније Неофyтон и Стерлинг Фоод, као и сарадници Атила Капитањ, Владимир Цветковић, Небојша Константинидис, Јожеф Вилхелм...

– Сваки од концерата био је специфичан. Разумљиво, најкомплекснији је био први, већ и због одређене бојазни како ће нас публика примити, јер ипак су у питању ретко извођена Бетовенова дела. Сви га знају по другим композицијама, пре свега симфонијама и сонатама, док се његове соло песме код нас нису изводиле, а и у свету су ретко на репертоару, па је чак и на Јутјубу тај материјал веома оскудан. Такође, међу овдашњим поклоницима класике соло песме генерално нису нарочито популарне, односно наклоњенији су оперским аријама, па је и с те стране цео пројекат представљао својеврстан изазов. Међутим, већ тај први наступ нам је показао да је програм који смо припремиле итекако пријемчив, као и да ми њиме добро владамо – речи су Аготе Виткаи Кучера.

Посебна одлика Бетовенових соло песама, које су се нашле на репертоару Аготе Виткаи Кучера и Јелене Симоновић Ковачевић, у чињеници да у тим комадима пођеднаку улогу имају глас и клавир. То је омогућило и да две уметнице са сваким новим наступом не само сазревају, у смислу извођачке сигурности, него и да истражују у самим партитурама, па чак и да себи дају одређену слободу интерпретације. Подразумева се да при томе није било задирања у јасне стилске одреднице, које су морале бити испоштоване, будући да почетак немачког лида носи одређене захтеве, интерпретативне, техничке, у погледу сарадње клавира и певача… Али та ограничења ни изблиза нису толика и таква да би као крајњи резултат давала беспоговорно идентична извођења. Напротив.

– Нас две смо, заправо, прилично експериментисале. Једноставно, нисмо сваки пут на исти начин изводиле неке песме, те је сваки концерт заиста био аутентичан. Наравно, доста је зависило и од публике, од атмосфере. У том смислу је, заправо, можда и највећи изазов био концерт у Матици српској, зато што је организован потпуно без публике, само уз лајв-стрим на њиховом Јутјуб каналу. И то је било заиста јако чудно, јер у сали нема никога, па не само што нема уобичајене мотивације, аплауза – рецимо, на Коларцу смо наступило пред око 250 људи а у суботичкој Синагоги пред око 300 – него знате и то да неће ни једна столица зашкрипати, да се нико неће закашљати. А опет није у питању ни проба нити студијско снимање. Међутим, упркос у основи непријатном осећању, радило се о једном од последњих концерата серијала, већ смо биле потпуно у музици, па се нисмо дале тиме пореметити – открива Јелена Симоновић Ковачевић.

Концерти „Бетовену у част” су снимљени, и то не само у уобичајеном лајв формату који може да се пронађе на Јутјубу, већ ће излазни резултат целог пројекта бити и ЦД и ДВД. Јер, циљ и јесте да тај материјал буде доступан како аудиторијуму који воли соло песме, односно љубитељима Бетовена, тако и будућим певачима. При томе ће се на ДВД-у наћи компилација извођења са свих концерата одржаних у оквиру серијала, док ће материјал, који ће се наћи на аудио компак диску, бити снимљен у студију. Уз то, РТС је направио и специјалну емисију, у којој су, уз новосадске уметнице, учествовали још и др Ивана Медић и Милош Маринковић из Музиколошког института САНУ.  

–  Мисија овог пројекта је била прославити 250 година од Бетовеновог рођења, и при томе урадити нешто ново, односно његове соло песме понудити и публици и музичарима. И мислим да смо постигле циљ, јер колеге нас зову, питају како могу да дођу до нота, док с друге стране имамо и завидан број прегледа на Јутјубу, који стално расте. При томе смо нас две оствариле предивну сарадњу и сад припремамо нешто ново – најављује Агота Виткаи Кучера. – Размишљали смо о томе да наставимо путем жанра соло песме, али тако да презентујемо дела аутора који су стварали на овим просторима, на различитим језицима: српском, мађарском, хрватском, словачком, русинском, румунском, француском, немачком. Дакле, у фокусу ће нам бити соло песме, Војводина и вишејезичност.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5662
Најновије вести