У простору опремљеном по најсавременијим музеолошким стандардима посетиоци ће имати прилику да виде више од 450 експоната, који спадају у сам врх српске црквене уметности, али представљају и историјско сведочанство о Србима на тлу Епархије будимске и генерално на тим просторима.
Централно место заузме класично конципирана црквено-уметничка поставка - класично конципирана у смислу да у основи прати хронолошки ред и у посматраном времену присутне стилске токове. То, међутим, објашњава за „Дневник” управник епархијског музеја, историчар уметности мр Коста Вуковић, не искључује, напротив, савремене мултимедијалне елементе, који су практично постали „златни стандард“ модерних излагачких простора.
У првом плану саме поставке су неки од најважнијих предмета који се чувају у Музеју, попут „Богородице са Христом“ зографа Митрофана, Дарохранилице и Окова рукописног четворојеванђеља из манастира Грабовац, портрета патријарха Арсенија Чарнојевића, икона из 17. и 18. века. На ударном месту су и делови иконостаса Арсе Теодоровића из некадашње Саборне цркве у Будиму.
Иконостас Арсе Теодоровића из цркве посвећене Светој Тројици, срушене 1948, био је један од највећих иконостаса на простору Карловачке митрополије, наводи Коста Вуковић.
Како додаје наш саговорник, он физички не може да стане чак ни у овако обновљену Препарандију, тако да ће у оквиру сталне поставке бити изложене царске двери, поједине престоне и иконе у соклу, попут „Тајне вечере”, неке од празничних икона, „Нерукотворени образ Христов”...
Подсетићу да је реч о изузетном материјалу који су Новосађани већ имали прилику да виде након њихове конзервације и рестаурације у Галерији Матице српске, објашњава Вуковић.
Иначе, припремни радови на комплексу Препарандије обухватили су темељну обнову старе учитељске школе, као и довођење у ред - од ентеријера до потпуно нове фасаде - двоспратног соцреалистичког здања дозиданог седамдесетих година прошлог века, које је у процесу реституције такође припало Епархији будимској. У обнову комплекса и његово опремање Влада Мађарске уложила је око пет милиона евра, а Министарство културе и информисања Србије помогло је са 5 милиона динара и 330.000 евра. Велику, пак, стручну помоћ епархијски музеј је имао у конзерваторима ГМС и Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Будући да је Сентандреја на северној туристичкој магистрали Мађарске - при чему једну трећину посетилаца чине домаћи туристи, трећина их долази из Србије, а остали су из других делова Европе, из САД, све више из Азије, пред нама је сада, популарно говорећи, „стратешки задатак“ да искористимо чињеницу што у обновљеној Препарандији имамо неупоредиво боље услове. Дакле, циљ је да заинтересујемо што ширу публику, тим пре што су реалне процене да ће већ сам излазак на централни градски трг значајно повећати број посетилаца, и да обезбедимо и финансијску самоодрживост наше музејске установе.
М. Стајић
