На богатој и садржајној промоцији у Позоришном клубу „Трема“ Српског народног позоришта, љубитељи стрип уметности заиста су имали шта да виде и чују – на првом месту причу цртача Стевана Субића који је успео да дочара древног јунака из литературе, стрипа, филма, и после низа већ стереотипних приказа у популарној култури направи нешто ново, оригинално.
Стеван Субић је Конана приказао маљавог и израњаваног, пратећи књижевну идеју његовог творца Роберта Хауарда да се ради о суровом, али племенитом човеку који се кроз живот пробија мачем. Илустратори углавном посежу за пластичним, углађеним приказом, како би он био што допадљивији на први поглед, али Стеван Субић се ослањао на уверљивост, па је за потребе цртања већ познатог лика изучавао и повреде ММА бораца, како би делови његове оштећене физиономије били што веродостојнији.
„Конан од Кимерије“ у епизоди „Ксутал, град сумрака“ по причи Роберта Хауарда, у сценарију Кристофа Бека, а у Француској, где је изворно објављен пре неколико недеља, овај стрип се налази на листи најпродаванијих наслова. То није карактеристично за јунака старог већ скоро један век, али јесте за културу која цени стрип као врхунску уметност. Отуд су наши јунаци, Бојан Боснић и Кристијан Релић из „Маконда“, али и Ненад Савин из „Црне овце“ један део разговора посветили локалној култури која је некад знала више да цени стрип, који се сада поново покушава вратити у жижу јавности као достојанствена и изузетно вредна дисциплина.
Захваљујући Стевану Субићу и ангажману „Маконда“, љубитељи стрипа су у новој, 13. књизи о Конану добили ексклузивно издање, које бележи већи број страна и обим садржаја од редовних. На питање зашто Конан није од Симерије, него Кимерије, Кристијан Релић је као археолог објаснио да је Кимерија изворник који је утемељен и у историјској грађи, а да му опредељење домаћих преводилаца да се уврежи назив Симерија и није баш најјасније.
- За кимерски народ се сматра да су преци Келта, спомиње их још Хомер, а данашњи Велшани себе зову Кимерима. И у нашој култури је позната Кимерија већ јако дуго и ми смо се само вратили на тај назив. Нешто слично смо већ имали са Ходоровским, којег су код нас звали Жодоровски – рекао је Релић.
Бојан Боснић из „Маконда“ је рад Стевана Субића упоредио са радом Yона Бушеме, култним цртачем стрипова, поносан што ми и сада, као и раније, имамо светски релевантне стрипове. Ненад Савин је подсетио и на податак да је Бане Керац цртао Тарзана, што је следећи рад Стевана Субића и прилика за промоцију и код нас.
- Мене занима да ли ће се појавити „Конан против Тарзана“ – шаљиво, али и озбиљно се упитао Савин.
Субић је одговорио да то још никоме није пало на памет, али да би можда могао да сам нацрта бар једну таблу те борбе која би била епска. И. Бурић
