Сезона коју смо отворили, веома је важна сезона у Шабачком позоришту, јер следеће године обележавамо јубилеј: 180 година позоришног живота у Шапцу, почиње причу Миња Богавац, поводом гостовања “Критичарског каравана” срцу Мачве.
Како је додала, представе на планираном репертоару, на различите начине истражују везе између појмова слободе и одговорности, па сезона носи наслов “Слобода и одговорност”. Поред “Ане Франк” и “Шумадије” – којима смо стартовали сезону, до јуна ће на нашем репертоару бити и “Два витеза из Вероне” у режији Мие Кнежевић, документарна представа “Радио Шабац” у режији Олге Димитријевић, “Три сестре” у режији Бојане Лазић; а затим и представа “Воланд апликација” коју режира Кокан Младеновић, а коју радимо у копродукцији са Новосадским позориштем. Ту је, наравно, и један наслов за децу: комад “Бабароград” младог писца Павла Лазаревића, који ће своју премијеру имати у децембру, навела је Богавац.
Амбиције Шабачког позоришта, осим што ангажују најпроминентније аутторе актуелног тренутка позоришног живота Србије, тематски повезане питањима слободе и одговорности, разноврсне су у смислу садржаја и позоришне форме.
Покушавамо да остваримо идеал репертоара градског позоришта, у ком се класика игра паралелно са модерним, иновативним форматима. Играмо Шекспира и Чехова, савремену домаћу драму (“Шумадија”), драматизацију светски познате књиге (“Ана Франк”), али и документрарну представу са темом важном за локалну заједницу (“Радио Шабац”), односно хипремодерну, имерзивну представу која се користи спојем позоришта и нових технологија (“Воланд апликација”), наставља Миња Богавац.
Како додаје, независно од новог репертоара, труде са да у јубиларну сезону уђу с још неким иновацијама, па тренутно раде на онлајн платформи за продају карата и успостављању сталне сарадње са катедром за сценски дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду.
Наша највећа снага је Омладински клуб који од ове сезоне броји преко тридесет чланова. У наредном периоду, омладинци ће правити своје програме, једном месечно, на малој сцени нашег позоришта, а очекују нас и још неки занимљиви програми, везани за ученике и сарадњу позоришта и школа, вели Богавац.
Публици из Војводине, посебно може бити интересантан нови рад Мие Кнежевић, која је до сада углавном режирала у Српском народном позоришту.
Миу Кнежевић позвали смо да уради озбиљну представу за младе. Она се одлучила за Шекспирову прву комедију, коју је – са драматургом Ђорђем Петровићем, адаптирала тако да истакне универзална питања, релевантна и за данашње генерације: отићи или остати, како се доказати, да ли се борити за своју љубав или против ње, најављује Миња Богавац режију Шекспирове драме “Два витеза из Вероне” Мие Кнежевић, у Шабачком позоришту.
По њеним речима, Ансамбл Шабачког позоришта, овде се враћа на Шекспира, по први пут након великог успеха представе “Перикле”, у режији Никите Миливојевића.
Занимљиво је да нам Шекспира на репертоар враћа Миа Кнежевић, која је дипломирала режију управо на Никитиној класи, па тако волимо да мислимо да је у питању наставак једне школе рада, која врло добро резонира са нашим ансамблом, наводи наша саговорница.
Позоришта мимо великих центара настављају да се потврђују својим уметничким квалитетима. Миња Богавац о томе каже да су Београд и Нови Сад у заблуди када мисле да је Шабац мало место, ван центра збивања.
Шабац јесте мало место, али у самом центру збивања, као град са највећим бројем фестивала, манифестација и редовних програма у институцијама културе. Живим и радим у Шапцу, око годину и по дана, па мислим да могу с пуним правом да кажем како прича о овом граду никако није балада: то је крајње оптимистична и поучна прича о томе како један град може да процвета, када у центар свог развоја стави питања културне политике која се темељи на савременом стваралаштву. Поред веома живог културног и друштвеног живота, Шабац може да се похвали и идеалном локацијом: 80 километара од Београда и исто толико километара до Новог Сада. Ако ову констелацију сагледамо као троугао, јасно је да Шабац чини његов центар, па не чуди то што наши програми привлаче све већи број гледалаца из Београда и Новог Сада. Наш мото, у Шабачком позоришту, гласи: “Град су људи, град је Позориште!” Ово је сјајан град, а наш је задатак да му понудимо позориште какво заслужује, закључује Миња Богавац.
И. Бурић
