Први број, под насловом Сербска летопис, појавио се октобра те године, уредио га је професор новосадске гимназије Георгије Магарашевић, издавач је био „књигопродавац новосадски” Константин Каулиција, а часопис је штампан у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета будимског. Од самог почетка Летопис је био књижевни и књижевно-научни часопис и та је његова природа очувана до данас, те у том погледу заиста нема премца у свету,
Потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић је и као специјални изасланик председник Републике честитала је на Сретењском ордену првог степена, којим је одликован Летопис Матице српске за драгоцено функционисање у српској култури у протекла два века. Она се истовремено захвалила и на позиву да се прикључи Почасном одбору за обележавање 200. годишњице Летописа, оцењујћи да сама чињеница да нешто на овим просторима постоји два века буди огромно поштовање које појачава податак да на целом свету нема много књижевних часописа који могу да се подиче тако дугим трајањем, а поготово не тако вредним садржајем.
„Током векова и бројних турбулентних историјских догађаја који су задесили ово поднебље, а који нам често нису ишли на руку, писана реч одиграла је кључну улогу у опстанку народа и државе. Препознајући могуће последице таквих околности и опасности коју доносе разноразни дисконтинуитети, а на првом месту значај културе и писане речи, визионарска иницијатива српског професора и књижевника Георгија Магарашевића изнедрила је Летопис као програмску активност Матице која ће пратити не само српску, већ и књижевност и културу осталих словенских народа“, подсетила је Гојковић.
“Летопис Матице српске је једини пример књижевног или књижевно-научног часописа дугог континуираног трајања. И стога га треба читати анализирати и тумачити битно другачије него што се то чини са другим часописима - ваља се, наиме, усмерити ка сагледавању и анализи процеса, са њиховим полазним, узрочним претпоставкама, преко појавних облика у којима се ти процеси испољавају, па до смисаоних искодишта. Јер такав часопис јее место важних дешавања везаних за најкрупнија питања изградње идентитета националне књижевности и културе, те националног идентитета уопште”, рекао је, између осталог, председник Матице српске проф. др Драган Станић.
Она је истакла да од оснивања до данас Матица српска има изузетно важну улогу у настајању, унапређењу и неговању културног и националног идентитета, те указала да је њена просветитељска мисија наставак пута који су трасирали Доситеј Обрадовић и Вук Караџић у циљу представљања богатства наше културе у Европи и у свету на добробит српског народа и државе. „Једну од кључних улога у том прегалаштву и труду има Летопис Матице српске, афирмацијом и популаризацијом нашег највреднијег савременог књижевног и научног стваралаштва. Летопис, баш као и Матица српска, већ два века је чврст темељ очувања српског језика и писма, књижевности и културе уопште“, рекла је Маја Гојковић.
Потпредседница Владе је додала да је Матица српска од свог настанка увек настојала да се са једнаком снагом бори за очување традиције и нашег богатог културног наслеђа, а да је и тада, пре два века, као и данас, у глобалним и неретко нежељеним изазовима, увек била ту да улије снагу и подсети нас колико је важно да будемо своји и чувамо оно највредније што су нам преци завештали.
„Историја нас је научила да када год смо истрајали у томе, успевали смо да сачувамо и народ и државу и да створимо нове вредности као залог за бољу будућност, тако да су Матица и њен Летопис не само чувари и неговатељи славне прошлости, већ и једна од најангажованијих институција српског народа која све оно што је остало као непролазни траг наше науке и културе преносе савременим генерацијама“, нагласила је Маја Гојковић.
Она је исткла да ће, „доследни традицији и највишим вредностима родољубља, Матица и Летопис остати светионик за читаво друштво”, те је пожелела Летопису и Матици дуго трајање и наставак рада са истим жаром и успехом као у протекла два века. Јер, поручила је, „српска култура без Матице српске исто је што и кућа без врата и прозора“.
Свечаној седници Матице српске, на којој је уручена и Змајева награда за поезију у 2023. новосадском поети др Зорану Ђерићу за збирку “Азбучне молитве”, присуствовали и владика бачки Иринеј, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, представници покрајинске администрације и града Новог Сада, те бројни чланови Матице.
Мирослав Стајић
