На 27 паноа један од најпризнатијих новосадских фото-репортера представља 40 уметничких и документарних фотографија, насталих приликом неколико његових боравака у овом древном манастиру.
Крупа је најстарији српски манастир у северној Далмацији. Записна традиција каже да су га ту, подно Велебита, 1317. године саградили добегли калуђери из босанског манастира Крупе на Врбасу код Бањалуке, уз материјалну потпору српског краља Стефана (Милутина) и следећих двају суверена (Дечанског и Душана), али и свеколику помоћ тамошњег народа. Седам векова дуга историја Крупе више је него бурна, јер су ови терени вековима били на раскршћима великих цивилизација – Турске, Венеције, Француске, Аустроугарске... Многе су се власти мењале, тако да је и Крупа често нападана, скрнављена и рушена, од 1345. до Другог светског рата када су усташе спалиле све конаке, па до последњег убијања деведесетих, када је готово сав народ напустио овај крај. Ипак, манастир је, ма колико страдао, увек обнављан.
Јеромонах Гаврило (Стевановић), игуман манастира, овде је од фебруара 2000. У запустелој светињи он и епископ далматински Фотије затекли су хрватску полицију која је добила задатак да чува манастир да га залуђене главе не сруше. Ипак, није сачуван и од девастације. Ниједна соба није била читава, црква је била пуна отпада, прозори полупани, звона изрешетана мецима па стога глува, спољна врата у фази распадања, док чувеног манастирског музеја није ни било.
– Када сам дошао у Крупу, затекао сам праву пустош. Манастир зарастао у растиње, које као да је надирало са свих страна. Није било стада да га брсти ни људи да крче. Ни воде, ни струје, од Крупе до Шибеника није било светла, сабласни мрак као у средњем веку. У селима по двоје-троје људи, највише десетак. Три нам је године требало само да очистимо манастир, уклонимо трагове дивљања и доведемо га у ред – испричао је својевремено „Дневнику” игуман Гаврило, који ће на славу ове светиње - Велику Госпојину, 28. августа – бити домаћин и централне свечаност поводом великог јубилеја – седам векова манастира.
Аутор изложбе Дарко Дозет сарађивао је, подсетимо, са најугледнијим светским новинским агенцијама, а фотографије су му објављиване диљем земаљског шара. Самосталне изложбе имао је у више од педест градова Србије и иностранства, аутор је пројекта „Корени душе” посвећеног Косову и Метохији, те коаутор пројекта „Сведоци трајања” који приказује српску културну баштину у Румунији.
Изложба посвећена Крупи обогаћена је, иначе, и пратећим текстовима Сњежане Орловић. Ова историчарке уметности врстан је познавалац манастира и цркава Епархије далматинске и Епархије горњокарловачке, а такође је и ауторке монографија поводом 700 година најстарије српске светиње у северној Далмацији, коју је припремила у сарадњи са теологом и историчарем Радованом Пилиповићем.
М. Стајић
