Вајар и академик Сава Халугин о свом стваралаштву

Настанак вајарског дела је веома узвишен осећај, а идеја за реализацију вајарског дела, верујем и за остале уметности, освајање је новог простора који треба да се отелотвори у лични знак, препознатљивост и вајарски став.
1
Фото: М.Митровић

Претварање идеје у скулпторску радњу, која у свом процесу уме да изнедри нове досетке, метафорике и најкраће речено побуђује машту ствараоца, разграничава се у више праваца, као интимистичко вагање, пулсирање личне слободе, остављајући за собом обликовани траг као синтетички склоп емоција. Ово је у разговору за наш лист истакао вајар и академик Сава Халугин из Суботице, поводом изложбе цртежа “Обраћања”, која је отворена у Културној зони у завичајном му Новом Кнежевцу, крај реке Тисе.

- Сигурно да ми је, без обзира на животну покретљивост, увек у свести завичај као најснажнија и најјача мисао, а највише се сећам догађања из раног детињства и младости. За мене је Нови Кнежевац непролазна средина и вечита инспирација, осећа се да поседује потребу за стваралаштвом, за стваралачким изненађењима, за нечим што чини оптимизам и што чини део животне стварности уз велику ширину духа, да све то потпомогне „организму који се креће“. Проходност воде преноси своју енергију на људе и чини проходност свести и мисли људи, попут реке крај које сваки дан пролазимо и коју сваки дан виђамо. То доноси увек нешто ново, а делује акварелно чисто и јасно, али слојевито гледано и инспирацијом спојено, чини сваки пут другачији призор, а ова изложба је ново пуњење стваралачке енергије и лакша проходност са реком Тисом - утисак је Халугина, нагласивши да је антејски везан за Нови Кнежевац. 


Од знаменитих личности  до еротског набоја

Скулптура из стваралачког опуса Саве Халугина, који је на уметничкој сцени присутан пола века, има у јавном простору од Суботице, Новог Сада, Аранђеловца... па до родног Новог Кнежевца, где су постављене скулптуре Тисиног цвета и зачинске паприке. Мношто је скулптура са мотивима из завичаја и ликова знаменитих личности попут споменика Михајла Пупина у Новом Саду и Подлокању на северу Баната, али има и радова који поред свих особености носе и дозу еротског набоја, попут споменика паприци у Новом Кнежевцу.

- Еротски облик у мојој скулптури је више један естетски експеримент, односно, надреални пластични садржај. Такав садржај својим обликом и директним симболом ероса провоцира. Моји еротски знаци носе у себи непролазност пожуде да се бића спајају и формирају у својим облицима, у својој генези, као нови излив либида, како на индивидуалном тако и на колективном плану естетске свести. Еротски знаци нису инспирисани конкретним еротским бићем. У својим инспирацијама далеко одлутам од конкретне фигуре, као призора, чак и од пејзажа, где повратно делујем, у ширем смислу, надахнут просторима између тла и плаветнила - каже Халугин.


О својим цртежима и скицама Халугин вели да су то забелешке које баш и нису забелешке, а јесу и нису цртежи, али нису ни слике јер их ради на другачији начин, него појашњава да су то документа која бележи у својој свести као утисак свог стања. 

- Нормално, та стања су различита, различите су и теме уз дискретан колорит. У Новом Кнежевцу сам заволео цртање још од основне школе, увек сам нешто цртао и отац када би видео звао ме је да му помогнем у послу, тако да сам цртао и кад ми се није цртало, али и уз велику жељу и да му помогнем. Између руралног амбијента и простора, транспоновао сам један такав простор, чини ми се у призор који је само „подстакнут“, али сам отишао много даље од свега тога и само фрагментарно може да се примети извориште мојих радова - појашњава Халугин.

Фото: М.Митровић

Перманентним бележењам стања и брзо надолазећих идеја у виду цртежа и скица, Халугин широким потезима гради слику, користећи различита изражајна средства: графитну оловку, оловку у боји, туш, акрил, четке, сунђере... 

- Цртањем дочаравам суштину као запис, јер такве радње ми дају могућност и припреме за тродимензионално решавање, односно проходност ка облику. Неки моји цртежи се нису реализовали у скулптуре, него су остали као дводимензионалне творевине, као експонати, али ипак, цртеж је у континуитету са футуристичким вајарским делом. Он настаје у духу материјала као припрема погодна за реализацију у камену, бронзи или комбинацији различитог материјала. Моји цртежи понекад само наслуте или наговесте силуету да би тиме оставили простора за нову креацију, а после селекције долазим на стварање пластичне скице. Стварајући већ прву скицу, трудим се да доследно поштујем сопствени став о једној неразуђеној и неразграниченој скулптури. Концепт којег се држим састоји се од става да форму градим на систему супротстављања и контраста. Већим и пуним масама конфронтирам детаље разигранијег и динамичнијег карактера - открива уметник. 

Халугин додаје да у процесу стварања скулптуре интензивно размишља о материјалу, о величини облика, о простору и амбијенту постављања. Најчешћи материјал који га интересује и привлачи је бронза, јер је уверен да су њене предности и могућности да се метал испољи, продубљује светлосне ефекте и омогућава један радикалнији контраст, али скулптуре је радио и у камену, ређе у дрвету и плексигласу. 

- Поштовање материјала је веома важна особина, јер изведена скулптура мора потпуно одговарати специфичности материјала, његовом карактеру и правим вредностима да би оправдала своје постојање и егзистенцију. Мислим да у бронзи најадекватније могу да остварим везу између материјала, садржаја и форме. Све скулптуре које одливам у металу, самостално цизелирам и патинирам. Скулптуру коју сам предвидео за извођење у бронзи никада дефинитивно не довршим у гипсу. Након ливења самостално обрађујем бронзу, што ми омогућава да проникнем у карактер и вредност тог материјала и тако покушавам да „затегнем“ површину. Бронза јесте класичан и традиционалан материјал, али, ипак, она је само кошуља која заодене дело. Суштина је увек присутна у стваралачком чину и крчењу непознатог пута ка циљу - наглашава Халугин, напомињући да материјал ипак није пресудан за вредновање, већ есенцијални домети у истраживањима необјашњивог. 

М. Митровић 

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести