Претварање идеје у скулпторску радњу, која у свом процесу уме да изнедри нове досетке, метафорике и најкраће речено побуђује машту ствараоца, разграничава се у више праваца, као интимистичко вагање, пулсирање личне слободе, остављајући за собом обликовани траг као синтетички склоп емоција. Ово је у разговору за наш лист истакао вајар и академик Сава Халугин из Суботице, поводом изложбе цртежа “Обраћања”, која је отворена у Културној зони у завичајном му Новом Кнежевцу, крај реке Тисе.
- Сигурно да ми је, без обзира на животну покретљивост, увек у свести завичај као најснажнија и најјача мисао, а највише се сећам догађања из раног детињства и младости. За мене је Нови Кнежевац непролазна средина и вечита инспирација, осећа се да поседује потребу за стваралаштвом, за стваралачким изненађењима, за нечим што чини оптимизам и што чини део животне стварности уз велику ширину духа, да све то потпомогне „организму који се креће“. Проходност воде преноси своју енергију на људе и чини проходност свести и мисли људи, попут реке крај које сваки дан пролазимо и коју сваки дан виђамо. То доноси увек нешто ново, а делује акварелно чисто и јасно, али слојевито гледано и инспирацијом спојено, чини сваки пут другачији призор, а ова изложба је ново пуњење стваралачке енергије и лакша проходност са реком Тисом - утисак је Халугина, нагласивши да је антејски везан за Нови Кнежевац.
Скулптура из стваралачког опуса Саве Халугина, који је на уметничкој сцени присутан пола века, има у јавном простору од Суботице, Новог Сада, Аранђеловца... па до родног Новог Кнежевца, где су постављене скулптуре Тисиног цвета и зачинске паприке. Мношто је скулптура са мотивима из завичаја и ликова знаменитих личности попут споменика Михајла Пупина у Новом Саду и Подлокању на северу Баната, али има и радова који поред свих особености носе и дозу еротског набоја, попут споменика паприци у Новом Кнежевцу.
- Еротски облик у мојој скулптури је више један естетски експеримент, односно, надреални пластични садржај. Такав садржај својим обликом и директним симболом ероса провоцира. Моји еротски знаци носе у себи непролазност пожуде да се бића спајају и формирају у својим облицима, у својој генези, као нови излив либида, како на индивидуалном тако и на колективном плану естетске свести. Еротски знаци нису инспирисани конкретним еротским бићем. У својим инспирацијама далеко одлутам од конкретне фигуре, као призора, чак и од пејзажа, где повратно делујем, у ширем смислу, надахнут просторима између тла и плаветнила - каже Халугин.
О својим цртежима и скицама Халугин вели да су то забелешке које баш и нису забелешке, а јесу и нису цртежи, али нису ни слике јер их ради на другачији начин, него појашњава да су то документа која бележи у својој свести као утисак свог стања.
- Нормално, та стања су различита, различите су и теме уз дискретан колорит. У Новом Кнежевцу сам заволео цртање још од основне школе, увек сам нешто цртао и отац када би видео звао ме је да му помогнем у послу, тако да сам цртао и кад ми се није цртало, али и уз велику жељу и да му помогнем. Између руралног амбијента и простора, транспоновао сам један такав простор, чини ми се у призор који је само „подстакнут“, али сам отишао много даље од свега тога и само фрагментарно може да се примети извориште мојих радова - појашњава Халугин.
Перманентним бележењам стања и брзо надолазећих идеја у виду цртежа и скица, Халугин широким потезима гради слику, користећи различита изражајна средства: графитну оловку, оловку у боји, туш, акрил, четке, сунђере...
- Цртањем дочаравам суштину као запис, јер такве радње ми дају могућност и припреме за тродимензионално решавање, односно проходност ка облику. Неки моји цртежи се нису реализовали у скулптуре, него су остали као дводимензионалне творевине, као експонати, али ипак, цртеж је у континуитету са футуристичким вајарским делом. Он настаје у духу материјала као припрема погодна за реализацију у камену, бронзи или комбинацији различитог материјала. Моји цртежи понекад само наслуте или наговесте силуету да би тиме оставили простора за нову креацију, а после селекције долазим на стварање пластичне скице. Стварајући већ прву скицу, трудим се да доследно поштујем сопствени став о једној неразуђеној и неразграниченој скулптури. Концепт којег се држим састоји се од става да форму градим на систему супротстављања и контраста. Већим и пуним масама конфронтирам детаље разигранијег и динамичнијег карактера - открива уметник.
Халугин додаје да у процесу стварања скулптуре интензивно размишља о материјалу, о величини облика, о простору и амбијенту постављања. Најчешћи материјал који га интересује и привлачи је бронза, јер је уверен да су њене предности и могућности да се метал испољи, продубљује светлосне ефекте и омогућава један радикалнији контраст, али скулптуре је радио и у камену, ређе у дрвету и плексигласу.
- Поштовање материјала је веома важна особина, јер изведена скулптура мора потпуно одговарати специфичности материјала, његовом карактеру и правим вредностима да би оправдала своје постојање и егзистенцију. Мислим да у бронзи најадекватније могу да остварим везу између материјала, садржаја и форме. Све скулптуре које одливам у металу, самостално цизелирам и патинирам. Скулптуру коју сам предвидео за извођење у бронзи никада дефинитивно не довршим у гипсу. Након ливења самостално обрађујем бронзу, што ми омогућава да проникнем у карактер и вредност тог материјала и тако покушавам да „затегнем“ површину. Бронза јесте класичан и традиционалан материјал, али, ипак, она је само кошуља која заодене дело. Суштина је увек присутна у стваралачком чину и крчењу непознатог пута ка циљу - наглашава Халугин, напомињући да материјал ипак није пресудан за вредновање, већ есенцијални домети у истраживањима необјашњивог.
М. Митровић
