Најављен је и паралелан рад колаборативно истраживачких радних група које путем онлајн сесија анализирају и преиспитују материјале настале у истраживачкој фази програма „Фрагменти за студије о уметничким организацијама“.
Све ово је део презентације дугорочног међународног истраживачког пројекта „Уметничка организација“, који реализује истраживачки тим Центра за нове медије_куда.орг са теоретичарима и историчарима уметности Милицом Пекић, Стеваном Вуковићем, Аном Виленицом и Даријом Медић. Онлајн формат предстојећих догађаја и сесија је изабран услед промењених околности које су настале током пандемије Ковида-19 и представља својеврстан изазов за све који су укључени у овај процес.
Пројекат „Уметничка организација“ отвара простор за колективно критичко преисписивање историје уметности (пост)југословенског културног простора и критички рад са генерисаним архивом, анализирајући феномен уметничког (само)организовања и релације унтар уметничких група и колектива у постјугословенској регији у последњих педесетих година.
Истраживање у оквиру овог пројекта је усмерено ка групним и колективним процесима стваралаштва и унутрашњој динамици између уметника и других учесника у њима. Фокус је усмерен ка самоорганизованим иницијативама изван оквира официјелних институција. Кроз феномене самоорганизовања пројектом се пропитује улога организација цивилног друштва као потенцијалних прогресивних места у друштву кроз бављење уметношћу.
Пројекат покрива широко историјско поље преко дискусије са протагонистима ових пракси од деведесетих до данас, са освртом на искуства и наслеђе организовања и колективног стварања у недавној прошлости локалне и националне културе, преко неоавангарди шездесетих и седамдесетих година и Београдског надреализма у тридесетим годинама прошлог века.
Рад на пројекту започет је 2017. године, кроз интервјуисање учесника и протагониста савремене уметничке сцене Југославије. Овај рад се наставио и током 2018. и 2019. када су саговорници били теоретичари и историчари уметности као и уметници који су своју праксу реализовали кроз групни уметнички рад. Резултат тог истраживања је архив који се састоји од интервјуа, документације уметничких радова и критичких текстова написаних током пројекта. У том смислу, ово истраживање разматра начине на које су се развијале праксе у прошлости, да би се на њих надовезали, интегрисали у овир знања и вештина са којима се данас уметници упуштају у самоорганизоване пројекте, посебно у савременом прекарном неолибералном окружењу, и да би се прогласиле за практично наслеђе које би могло да буде од великог значаја за образовање данашњих актера у процесу самоорганизације у уметности.
И. Б.
