У допису из Министарства који је потписао Владан Вукосављевић наводи се да се "овај дан као празник обележава у читавом словенском свету и један је од суштинских елемената културноисторијске повезаности Словена".
Вукосављевић подсећа да је прометејски рад солунске браће, светих Ћирила и Методија, створио неопходне предуслове и за христијанизацију и за описмењавање Словена и за њихов потпуни и убедљиви културолошки излазак на велику историјску сцену и немерљив допринос светској култури и цивилизацији.
Овај празник, прилика је да се подсетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму векова често били једини а увек најважнији залог опстанка и светионик у борби за слободу српског народа. Они народи који занемаре или потисну своје писмо, културу и идентитет, лако постају жртве сурових процеса акултурације или бивају слуге туђих културних модела, пише у допису из Министарства који је потписао Вукосављевић.
Како је написао, "данас са жаљењем и осудом посматрамо нападе и покушаје затирања српског културно-историјског идентитета на широком простору Балкана, у новим државама насталим на рушевинама Југославије".
Српско писмо, историја, традиција, идентитет и црква, трн су у нози шовинистичким круговима, од Скопља преко Цетиња и Сарајева, до Загреба. Иста стара мржња и историјски комплекси, јављају се са старим репертоарима. Угрожава се рад и најављује отимање имовине СПЦ, прогања, потискује и забрањује ћирилица, фалсификује културна историја, лажира или скрива национални идентитет значајних људи, од Тесле и Његоша до Иве Војновића и Руђера Бошковића, пише Вукосављевић.
Подсетио је да је последњи такав пример дошао пре неколико дана из Матице хрватске и хорски је подржан у добром делу тамошње јавности, познатим франковачким речником и неартикулисаним конфабулацијама коминтерновског типа, бајатим, лажним и отровним.
Министарство културе и информисања Републике Србије пружа пуну подршку уредништву едиције ''Десет векова српске књижевности'' и охрабрује их да наставе научно објективно истраживање и да се не обазиру на злураде инвективе. Младе државе у окружењу требало би да схвате да у борби за сопствени културно-историјски идентитет треба ослонац имати у сопственим постигнућима, којих има и која постоје, а не у негирању, брисању или умањивању српских трагова, споменика културе, материјалних и нематеријалних, српског језика, писма и традиције, навео је Вукосављевић.
Министар је изразио наду да је културна сарадња на основама уважавања и поштовања, разумевања и толеранције, једини прави основ за напредак и мир у региону.
Језик, писменост и култура битне су виталне одлике сваког народа али и најбоље везивно ткиво уз поштовање и туђег и свог наслеђа, уз међусобно примање и давање утицаја. Нека нас и наступајући празник, Дан словенске писмености и културе упозори и подсети на то, закључио је Вукосављевић.
