„Бранимир Карановић на својим графикама прастарих и модерних антропоценских фосилизација поставља важна, фундаментална питања која повезују уметност, науке о прошлости, али их чак надилазе у општијем филозофском и биолошком смислу. То су питања опстанка. Она су актуелна и тичу нас се свакодневно, са сваким удахом загађеног ваздуха, нестанком дрвета или планинске реке. Карановићеви упоредни квадрати нас подучавају да смо сви у природи повезани, те да смо одувек и били, али нас и упозоравају на крхкост живота и његових остатака. Данашње ђубре и некадашњи фосили нас с Карановићевих графика снажно опомињу, ликовно и морално. Питање је само да ли ћемо схватити упозорење и преиспитати сопствену дефиницију корова“, наводи у каталогу изложбе проф. др Александар Палавестра.
Бранимир Карановић (1950, Београд) дипломирао је 1974. на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Од 1974. активно излаже на самосталним (Београд, Нови Сад, Загреб, Ријека, Љубљана, Венеција, Солун, Париз, Праг...) и на колективним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Краков, Единбург, Лисабон, Солун, Њујорк, Тузла, Берлин, Улан Батор, Париз, Мадрид, Беч, Токио, Хјустон ...).
Добитник је бројних признања, од Прве награда за графику Интер-деби у Кракову 1976; па награде за цртеж на изложби Југословенски портрет 1979; Великог печата Графичког колектива и Златне игле УЛУС-а 1981; до Награда за графику на новосадском Октобарском салону; Велика награде УЛУПУДС-а на Мајској изложби у Београду 2003; те Априлске награда Скупштине града Београда за стваралаштво у области ликовне и примењене уметности.
Од 1978. до 1997. професор фотографије на Академији уметности у Новом Саду, а од од 1996. професор фотографије на графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду. Од 2006. Има звање професора емеритуса на Факултету примењених уметности Универзита уметности у Београду.
М. С.
