Нова интерпретација и доживљај садашњег тренутка

Једна од најзначајнијих бијеналних манифестација визуелне уметности у Србији ове године представиће 20 уметника из седам земаља Југоисточне Европе. Посетиоци ће имати прилику да виде радове  Ивана Грубанова,  Маријуса Берчее,  Ибра Хасановића,  Тање Остојић,  Анура Хаџиомерспахића,  Тимее Аните Оровец,  Албана Хајдинаја,  Татјане Милошевић,  Невене Пријић,  Тање Јуричан,  Предрага Попаре, Ненада Андрића. Интернационална уметничка група  Ундер Реалисм из Париза на отварању ће извести двочасовни перформанс брзог сликања Спеед паинтинг, док ће атмосферу обогатити ди-џеј Лансело Рамни, један од најзначајнијих париских ди-џејева и праунук можда највеће колекционарке и мецене уметности 20. века Пеги Гугенхајм.

Селекција уметничких дела кустоскиње и историчарке уметности  Маријане Коларић усмерена је на радове који проблематизују актуелне друштвене теме и места, који спекулишу о реалности, животу у глобализујућем свету, конзумеризму, идентитетима, о актуелној миграцији, етици, као и многим људским страстима.

Програм манифестације ће се одвијати на осам локација које су замишљене као „отворене капије” - пролаз за уметнике из поменутог дела Европе, али и као платформа за актуелне теме наше тренутне стварности. По речима селекторке, логично се наметнуло да се Бијенале усмери на географски простор Југоисточне Европе, односно земаље које су нам у геополитичком смислу ближе или се суочавају са истом или сличном историјском и културном прошлошћу”. Поднаслов изложбе “Стања стварности” упућује на тежњу ка спознаји бивствовања овде и сада, на неопходност поседовања става, перспектива, различитих погледа, приступа, расположења, менталитета и др.

- Живот данас значи живот у микродруштвима, која су међусобно прожета на разне начине, и такав живот не пружа увек осећај живота у савршеном свету, али нам допушта да на њега гледамо хуманије, људскије и са више емпатије. Циљ овогодишњег Бијенала је да нас повеже једне са другима, да нас приближи спознаји о томе шта значи бити жив и бити човек данас- навела је кустоскиња 17. Бијенала, која концепцијом излагачких простора као пролаза/капија, жели да “позове посетиоца на контемплативни пут и његов могући излаз из устаљеног начина размишљања свакодневице, нудећи му нову интерпретацију и доживљај садашњег тренутка”.

Н. П.

Проширена концепција

Бијенале уметности се одржава континуитету од 1981. када је први пут организовано као изложба југословенске скулптуре великог формата за слободни и галеријски простор. Концепција је 2000. године проширена, па је и назив изложбе преиначен на Бијенале визуелних уметности, а добило и интернационални карактер. Бијенале је 2006. проширило програм на позоришну и филмску уметност, укључивши тако и друге уметничке изразе, чиме је добило данашњи облик – Бијенале уметности.