Биће изведена у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз у недељу, 5. фебруара, као дипломска представа редитељке Андреје Каргачин, студенткиње завршне године Факултета драмских уметности у Београду, у класи Иване Вујић и Снежане Тришић.
- Ова представа настоји да публици прикаже паралелу између фашизма и капитализма, пре свега у њиховој заједничкој особини да сузбијају слободну људску мисао и машту, што Едвард Бонд уочава и проблематизује у својим делима. Дело, “На унутрашњем мору” указује на тлачитељски модел који је у периоду капитализма дубоко распрострањен пре свега на радничкој класи, односно над радницама и самохраним мајкама - наводи се у најави. - Представа је настала из потребе да се бавимо позориштем које у стању овако сложене светске кризе има смисла. Какву причу је смислено испричати на корак од смака света?
Едвард Бонд у драми “На унутрашњем мору” спаја капитализам и нацизам, сагледавајући капитализам не само као узрок или последицу нацизма, него као друго име за сличан тоталитарни режим који окупира људски ум, време и машту. Има много таквих текстова, али ретко се дешава да су написани за младе. Наиме, драма је написана средином деведесетих година 20. века, за трупу „Биг брум” (Велика метла), у оквиру пројекта „Позориште у едукацији”. Чудновата, онирична, Бондова драма „На унутрашњем мору” приказује дечака који се спрема за школу, а среће жену са дететом из прошлости, по које долазе војници да их одведу и убију. Жена са дететом од дечака захтева причу која ће, уколико буде довољно добра, спречити војнике у својој намери. Покушавајући да исприча бар једну одговарајућу причу, дечак ће се суочити са свим наслеђем човечанства, истовремено представљајући моћ маште и саосећајности. У том смислу ово је драма о одрастању, о томе како сачувати дечију креативност и осећај одговорности у свету који се није далеко одмакао од нацистичке Немачке.
У представи играју: Милица Грујичић, Александар Сарапа, Милена Даутовић, Вера Хрћан Остојић. За звук је била задужена Катарина Ранковић, дизајн светла је радио Стефан Милошевић, костимографију Милош Јањић, сценографију Дарија Драгојловић.
Продуценткиња представе је Ана Константиновић, а копродуцент Жељко Груловић, у име Факултета драмских уметности Београд и Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз. Финансијску подршку је омогућила Реконструкција Женски фонд (РЖФ), у оквиру програма подршке – Специјални фокус 2022, а пројекат реализује „Шок ЗаДруга„ (Мулитмедијални центар Лед Арт) из Новог Сада, у којој је Андреја Каргачин најмлађа чланица. Андреја Каргачин је новосадској културној јавности позната и као учесница „Покретнице”, колектива и фестивала савременог плеса и перформанса, играла је у представи „Сребреница. Кад ми убијени устанемо” Златка Паковића, а написала је и роман „Акваријум” који је објавила „Лагуна”. Ауторка је појма „Веслање у првој” у перформансу „Одузимање времена” Дуње Црњански и Фросине Димовски.
И. Б.
