„Неки делови зграде, која има чак 22.000 квадратних метара активног простора, четири деценије нису ни такнути. Стога у првом кораку предстоје радови на сцени ’Јован Ђорђевић’, вредни око 100 милиона динара, у оквиру којих ће бити замењени цугови и комплетна расвета. Такође предстоји и потпуно враћање у функцију ротације, што ће многим редитељима умногоме олакшати рад, а и публици ће доста значити”, појаснио је Станков.
Резимирајући 2022, у којој су и представе биле посећеније и остварен је већи приход него у неким претходним годинама, управник СНП-а је изнео и податак да је лане стално запослење добило 18 младих драмских, оперских и балетских уметника, а појачана је и Радна јединица Техника. „Када сам кретао да радим, у фокус сам ставио уметнике, уметничке јединице и технику као приоритет. Дакле, представе. И резултати потврђују да је то био добар правац. На том, као и на другим пољима, са оснивачем, Покрајинском владом, имамо више него добру сарадњу, о чему сведочи све што је до сада урађено и оно што ће тек бити урађено у нашем театру. А све због публике”.
Као један од важнијих задатака у наредним месецима Станков је навео даље повећање видљивости свих уметничких јединица. „Уметнички домети Драме, Опере и Балета стоје раме уз раме са великим европским па и светским позориштима, и то мора бити препознато”, рекао је Станков, најављујући за овај месец две велике премијере: за 18. март драму „Јеванђеље по Достојевском”, ауторски пројекат чувеног словеначког редитеља Јернеја Лоренција, те за 28. март оперу „Евгеније Оњегин” Петра Иљича Чајковског.
Овај повратак ремек-дела руског гвозденог репертоара на новосадску оперску сцену реализује се, иначе, као копродукција СНП-а, Националне опере и балета из Скопља, те Театра „Масимо Белини” из Катаније. Сценографија долази са Сицилије, костими из главног града Северне Македоније, док режију и кореографију потписује Лино Привитера. Премијером ће дириговати маестро Валтер Атанази, потом оперу преузима Александар Којић, а у подели су прваци и солисти Опере СНП-а, те баритон Марко Калајановић, гост из Народног позоришта у Сарајеву.
М. С.
