Директор ове институције, Илија Татић, уједно је и извршни продуцент палићког филмског фестивала и особа заслужна за бројне организационе аспекте које овај фестивал чине једним од најпрестижнијих филмских манифестација у региону. У суспрет предстојећем фестивалском издању, Илија Татић нам открива како организација оваквог фестивала изгледа “иза кулиса”...
С каквим логистичким изазовима се сусреће овогодишњи Палићки филмски фестивал и да ли полако улазимо у „мирније воде“ након две године рестрикција и неизвесности због короне?
– Неизвесност је саставни део нашег посла и уметнички фестивали ће се увек суочавати са тим изазовом. Срећан сам што уз добру организацију и сигурније финансирање можемо без већих турбуленција да припремимо фестивал који је садржајан, квалитетан а на крају и подстицајан за многе људе који на Палић долазе. Већ прошле године су ствари текле прилично нормално и то се видело по броју гостију из иностранства и обиму програма. Нема разлога да не поновимо али и унапредимо прошлогодишње издање Фестивала.
Колико ће гостију из иностранства ове године бити на Палићу?
– Трудимо се да их буде што више, позивамо велики број аутора као и учесника пратећих програма – радионица, панел дискусија, изложби, промоција књига... Један од главних циљева Палића је да у Србију доведемо ауторе из свих крајева Европе и да буду заступљене све генерације стваралаца. Када имате сваке године преко 50 младих људи који се баве филмском критиком, организују фестивале, снимају филмове, онда сте већ доста уложили у будућност не само свог фестивала већ европске културе. Ове године имамо преко 80, махом младих, људи из најмање 15 земаља који ће учествовати у едукативним програмима. Аутори филмова, наравно, привлаче највећу пажњу и угостићемо их око 40, а ту морамо додати људе из света филма који нас редовно посећују чак и када немају свој филм у програму. То довољно говори колико поштују и воле наш фестивал. За нас је то велика част.
Какви нас офф програми очекују, који су битни не само за публику већ и филмску „стручну“ заједницу?
– Радионица филмске критике је на неки начин наш заштитини знак. Ове године окупљамо 12 младих критичара из 10 земаља а радионицу воде Виктор Паз Морандеира и Нил Јанг. Представићемо кроз панел дискусију и Зелену повељу за филмске фестивале, иницијативу коју развијамо путем наше мреже МИОБ са другим фестивалима европског филма. Такође, кроз МИОБ мрежу ћемо на Палићу вршити тренинг за унапређивање комуникације фестивала, посебно са млађом публиком, путем друштвених мрежа. Са Привредном комором Војводине имаћемо панел на тему аудио-визуелне индустрије у Војводини и њеним потенцијалима и увезивањем са другим привредним гранама. Кроз пројекат ФИЛМYинг, са партнерима из Сегедина, реализујемо радионицу МОБИФИЛМ, односно школу снимања филма мобилним телефоном као и сусрет филмских фестивала прекограничног региона, како би се млађе колеге лакше умрежавале и сарађивале. Уз то, наравно имамо и радионице за децу, изложбе, промоције књига, разговоре са добитницима награда итд. Веома садржајан програм на који смо веома поносни.
Шта је то што у програмском смислу фестивал жели и може да унапреди у сусрет 29. издању? Какве нас новости очекују ове године?
– Наш фестивал је цењен управо због јасне а надамо се и квалитетне програмске концепције. Претходних година смо постепено јачали документарне програме за које је задужен Игор Тохољ. Сада постоји жеља да мало другачије конципирамо програм Млади дух Европе који је резервисан за кратке филмове. Ове године ће се њиме бавити програмски директор Мирослав Могоровић са амбицијом да за 30. издање фестивала можемо Млади дух да претворимо у референтан такмичарски програм.
Вечито је питање анимирања нове и младе публике. Шта Палићки фестивал и Отворени универзитет раде на том пољу и колико се труде да анимирају младе да се заинтересују за европски, уметнички филм?
– Отворени универзитет константно ради на привлачењу младе публике кроз организовање филмских школа, специјалних пројекција за ученике, разговоре са ауторима и професорима филма. Реализовали смо велики број пројеката који се баве филмском тематиком на националном и на међународном нивоу. Еуропеан филмс фор неџт генератион (Креативна Европа) и ФИЛМYинг (ИПА програм) су неки од најновијих које реализујемо а сви наши програми овог типа су бесплатни. Преко нашег биоскопа Еуроцинема смо у контакту са публиком свакодневно, и увек радимо на побољшању комуникације. Надамо се да ће поред филмских садржаја, публику привући и концерти које организујемо свако фестивалско вече у Абазији. Ове године, поред осталих наступају Бркови, Гифт, Норвешка шума, па нудимо публици још један вид уживања. Креирали смо и уличну филмску игру у виду апликације која ће се играти у Суботици у јулу и која представља новину у Србији. Кроз интерактивни филм са неколико алтернативних завршетака играч ће се упознати са добитницима наше Лифка награде, разрешити једну мистерију и сазнати нешто о самом себи кроз емотивне реакције које му игра нуди.
Н. Марковић
