„Ово је пета приватна колекција слика коју представљам зрењанинској публици с идејом да овим репрезентативним збиркама, културној јавности града на Бегеју укажем на немерљив значај приватног колекционарства у слагању мозаика српске ликовне уметнисти. Без њих, представа о ликовној уметности у Србији била би окрњена”, појашњава историчарка уметности Јасмина Туторов.
По њеним речима, Стеван Радишић се определио за Збирку банатских сликара, а његова колекција сведочи о вишевековном континуитету ликовног стваралаштва на банатском тлу. „У Колекцији Радишића постоје две иконе из XVII века као сведочанство о присуству српске духовност у овим крајевима пре Чарнојевићеве сеобе. Обе су сликане у духу традиционалне српско – византијске иконографије, притом наивистичким приступом у коме има чедности и лепоте. Једна од њих ’Вазнесење’ је и права драгоценост по изузетности, јер је датирана на 1649. годину и потписана: Димитрије, што у то време није уопште био обичај”, наводи Јасмина Туторов.
На изложби су представљене и иконе сликара школованих на Бечкој академији у XIX веку, Арсенија Теодоровића и Николе Алексића, док други део Радишићеве збирке чине радови световног сликарства настали током XIX и прве половине XX века. Засебну, пак, целину у колекцији Стева Радишића чине руски сликари емигранти: између два рата живели су, наиме, и стварали у граду на Бегеју, Александар Иванович Лажечников и Афанасиј Иванович Шелоумов а крајем ИИ светског рата долази и Коста Елиот. Поставка се може видети до 15. јуна.
М. С.
