У питању је докторски уметнички пројекат у коме се ауторка бави истраживањем процеса транспоновања постојећих историјских фрагмената и њиховом модификацијом у одређену ликовну целину, цртеж или слику.
По речима Анђеле Мицић, сам пројекат представља вид метаморфозе одређеног историјског чина, обрађен кроз ретроспективну анализу. Сећање као тема,
неизоставно намеће емоционални доживљај фотографије јер је она коришћена као трансфер успомена. Битан сегмент у овом истраживању,
преиспитивању, јесте улога емоционалног памћења. Осим бављења визуелним карактеристикама, анализа радова заснива се и на њиховом разматрању у односу на друштвено-политички, историјски, социјални концепт.
Кроз ликовне елементе, ауторка податке до којих је дошла обрађује више пута кроз различите ликовне технике, осврћући се на исту сцену више пута градећи њену метаморфозу, желећи да истражи формате свести и подсвести, сећања и заборава и на који начин уметник кроз своје дело може допринети томе. Истраживање је рађено како на сопственом примеру тако и на примеру данас активних уметника.
Анђела Мицић (Крагујевац, 1992.) основне студије у класи Горана Ракића (2011) и мастер у класи Бојана Оташевића (2016) завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, а докторске на Факултету примењених уметности у Београду (2019). Запослена је као професор ликовне културе у Средњој школи у Свилајнцу.
Добитница је друге награде на Међународном бијеналу цртежа у Смедеревској Паланци (2016). У Берлину је 2015. била на резиденцијалном боравку. Учесница више колонија: До сада је приредила 12 самосталних изложби и учествовала на бројним поставкама у земљи и иностранству. Изложба се може видети и на линку Виртуелне галерије ликовног програма, а отворена је до 5. фебруара.
Н. П.
