Ову одлуку једногласно је донео жири у саставу: Спасоје Ж. Миловановић (председник), Мирко Демић и Игор Бурић. Конкурс је анониман, те је жири за победника прогласио аутора под шифром “Персефона”, а накнадним увидом у разрешење шифре утврђено је да је ауторка награђеног текста Милица Амиyић.
„ "Ф 1001 или процепи" Милице Амиџић драма је која одише свежином и богатством језика, актуелношћу теме и узбудљивим ауторским приступом. Колико год да је тешко дешифровати наслов који подсећа на својеврсну дијагнозу, толико је уживање читати текст у првом плану проткан поетским исказима о стању једне младе жене, Марине, коју лик Доктора, без скрупула, назива „размаженим малим говнетом“. Марина није усамљена у овој драми савремене осећајности прожете изгубљеношћу, неприпадањем, егзистенцијалним страховима у чијој позадини су оцртани обриси неканонизованих хришћанских учења и гностичких списа – наводи жири у образложењусв оје одлуке.
У друштву “фантастичних ликова такве стварности – Колоса и Апостола, Марина и њене другарице, Сузана и Јована, како ауторка наводи, блеје, траже смисао, тајну живота, јер им је досадно.”
– Поимајући ово, не само своје „лудило“, у драми се разоткрива читава догма друштвеног система, заснованог на институцијама којима као да је истекао рок трајања. Школа, брак, посао, само су делићи испражњене целине у којој је формиран понор, процеп, па и душевно стање, разделина посред света. Из тога се генеришу нова божанства, следе дистопијске идеје и ствара метафизика, па и наратив који можда не спашава ствар, не може да буде утеха, али служи као бекство, одбрамбени механизам, попут Марининог маштања о одласку у Македонију и узгоју коза. Заправо, право питање је шта би овде било реално, а шта илузија, халуцинација. Нимфоманија, злоупотреба супстанци, смањена потреба за сном, осећај изразите важности, лоше расуђивање – карактеристичне су црте обољења на смрт. Или живот, можда? – указује жири у свом образложењу.
Милица Амиyић (Нови Сад, 1994) је након студија компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, завршила мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за драматургију. Од 2019. до 2020. била је уредница портала "Хоћу у позориште". Објављивала је театролошке текстове на сајту "Агора" Културног центра Новог Сада. Ауторка је више драма.Такође се бави критиком и сценаријем стрипа, а објављивала је и поезију и кратке приче. Добитница је Награде за есеј фондације „Лазар Вркатић” 2018. за остварење "Религија и друштво".
Од 2020. је полазница филмског курса Фемиџ.еду програма. Тренутно је у фази развијања сценарија за драмску серију "Доле", под менторством Маје Пелевић, сценарија за документарни филм " Столећа Венере", у режији Милице Чубриловић, као и развоја идеје за краткометражни филм "Странац". На конкурс Стеријиног позорја за најбољи оригинални домаћи драмски текст 2020. стигло је 80 драма. Жири је у целини оценио да је већина написана врло квалитетно, одражавајући висок ниво драмске артикулисаности, а да су у најужем избору нијансе одлучивале о победничком тексту. Жири је истакао и препоручио и следеће текстове: "Авангард – Три кошмара Роберта Опенхајмера" (шифра: АСХИНА), "Сау•да•де" (шифра: ТИШИНА), "Нестајање" (шифра: ПОСМАТРАЧ) и "Ако нисам добра шта ћемо онда" (шифра: ПУЛЛ МАРИНЕ).
– Међу заступљеним темама могле би се похвалити оне драме које инсистирају на дубоко личном искуству, али тешко је било „дисквалификовати“ и оне чијим ауторима су биле ближе и драже историјски, политички, па и друштвено ангажовани наративи. На плану форме, присутно је богатство разноврсности, од класично структурираних комада, са јасно дефинисаним ликовима, односима, ситуацијама, све до оних у којима од почетка до краја драма може да се чита и тумачи као један велики монолог, или поема.
Н. П-ј.
