Њу је у филму оживела глумица Марта Береш, чији ћемо таленат видети 17. јула, када ће на Петроварадинској тврђави у оквиру програмског лука „Тврђава мира“, који реализује Фондација „Нови Сад - Европска престоница културе“, премијерно бити приказано ово остварење које су режирали Жанко Томић и Гвозден Ђурић. Наша екипа затекла је Марту Береш на снимању овог филма у мају, када је снимала сцену у којој се Марија Терезија на гробу свог оца моли и кроз молитву од њега тражи савет за изазове пред којима се нашла. У разговору за Дневников ТВ магазин Марта је истакла да јој је био велики изазов да игра Марију Терезију, али да је пресрећна јер су ретке прилике да глумци добију лик толико невероватне историје.
– Када сам се припремала за овај лик било ми је чудно што не постоје филмови или серије о њој, а мени је невероватно то како сад причамо о феминизму, а она је 1.700-их година спровела неке ствари за које се неке жене и дан данас боре да би оствариле. Она је успела да их реализује пре више од 300 година. Прелеп је овај лик и сваки пут кад обучем костим и кад ми направе маску имам утисак да осећам снагу њене личности. Задовољство ми је играти Марију Терезију – рекла је за наш лист Марта Береш.
Један глумац је недавно истакао да је некада теже изаћи из улоге, него јој прићи. Како се ви суочавате са тим када морате да спустите ту богату фризуру и скинете божанствени костим, те више не будете Марија Терезија?
– Смејали су ми се прошли пут зато што смо завршили снимање, а ја три дана нисам опрала косу јер нисам могла да се отарасим њене личности (смех). Тако сам ишла са дететом на игралиште и рекли су ми да нисам успела да изађем из лика (смех).
Како смо сазнали, Марија Терезија је, иако није главни, један од најважнијих ликова за целу причу, а глумци често истичу да када се игра главни лик онда се неколико месеци тај лик и живи. Вреди ли жртвовати се толико за добру улогу?
– Има улога за које вреди дати се у потпуности. Ја сам од 12. године на сцени и много сам мање снимала него што сам била у позоришту и мислим да су веома драгоцене оне улоге које просто обогате самог глумца који га игра. Иако имам само два дана снимања на овом пројекту, ово ћу сигурно памтити цео живот.
Да ли бисте волели да се Марији Терезији после овог филма ипак нађе више простора у некој новој серији и филму који ће можда моћи да прикажу и цео њен живот и владавину?
– Слажем се, то би било лепо. Зато сам и у неверици што не постоји више о њој. Жена је пре 300 година могла да постане владар толике територије и била је толико јака. Успела је врло категорично да реши неке ствари са племством и екипом која је била искључиво мушка. Мислим да је невероватно снажна, а притом је имала и гомилу деце у том периоду док је владала. Мислим да је умрла у својој 60 и некој години и до тад је царевина њена била јака.
Шта ћемо то сазнати о Марији Терезији у филму и где је затичемо у причи о настанку Новог Сада?
– Не знам колико смем да откривам, јер ипак се своди цела прича на то шта се деси на крају. Али, у сваком случају, цела прича се своди на то да Нови Сад, каквог данас знамо, не постоји још у тренутку када почиње наша прича, а завршава се тиме да добија статус слободног царског града. Управо ту велику улогу игра Марија Терезија. То је јако бурно историјско време, људи су били у великој неизвесности, а мислим да је то данас незамисливо како су они тада живели, те да било који дан може да настане масакр. Са тим се на неки начин стабилизује стање на овим просторима и долазе нека боља времена из бољег аспекта.
Кажете да нема филмова и серија о Марији Терезији, али има доста историјских списа о њој. Како сте се ви припремали за дочаравање њеног лика?
– Трудила сам се да прочитам што више на интернету што сам нашла, гледала сам неке документарце, причала сам доста са Жанком Томићем. Аутори су темељно припремали овај филм. Ја сам чак нашла оригинал документа којим Марија Терезија изјављује да Новом Саду даје статус слободног града и заиста сам очарана овим ликом. Имам осећај да бих волела да се ово настави да могу да се удубим још више. Заиста је ово лик који заслужује много већу пажњу.
Владимир Бијелић
фото: Слободан Шушњевић
