Подсећајући на то да је „Копелија” до сада три пута постављана у СНП-у: 1954, 1966. и 1984, управник најстаријег српског театра др Зоран Ђерић рекао је да је било крајње време да се директор Балета одлучи да Делибово ремек дело уврсти у репертоар и да пронађе правог човека за то - Ђулу Харангоза. „Будући да дуго нисмо имали премијеру на балетској сцени, од ове представе очекујемо много. А по свему до сада виђеном, та наша очекивања ће бити испуњена”, рекао је Ђерић на конференцији за новинаре, уприличеној на сцени „Јован Ђорђевић” у сценографском амбијенту „Копелије”.
У оцену да му је драго што „Копелија” коначно излази пред публику, директор Балета Тони Ранђеловић подсетио је на чињеницу да је ова представа требало да има премијеру пре пандемије, због које је цео процес морао да буде одложен. „Велику захвалност дугујемо маестру Харангозоу, јер је, иако веома заузет, прихватио то померање од готово три године, и ускладио је своје обавезе да би наша Коперлија изашла. Срећан сам да ће наш Балет убудуће на репертоару имати овакву представу, класично-комичну, веома садржајну, у којој ће уметници имати могућност да покажу и свој глумачки таленат и балетско знање и умеће”, рекао је Ранђеловић.
– Свака трупа има своје слабости, али и добре стране. И ја сам имао одговоран захтев да кореографију, чије је темеље поставио мој отац Ђула Харангозо старији пре седам деценија, примерим овдашњим условима и могућностима ансамбла – рекао је на конференцији за новинаре кореограф и редитељ Ђула Харангозо млађи. – Ова представа, по мени, има две веома важне особине. Прва је логичан, смислено конципиран либрето, разумљив и публици која није балетски образована. Дакле, биће то лепа, весела, разиграна позоришна представа, у којој могу да уживају сви љубитељи театра. Друга важна особина је њена едукативна улога. Јер дете, које буде гледало ову представу, сећаће је се целог живота. И верујем да ће захваљујући нашој „Копелију” оно постати редовни посетилац театра.
Прва реприза „Копелије” најављена је за уторак, 3. октобар.
У премијерној подели у солистичким улогама наступају Рајна Ремовић (Сванилда), Андреј Колчерију (Франц), Александар Бечварди (Копелијус), те Самјуел Бишоп, Ирена Месарош, Ранко Лазић, Јана Черепанова, Иван Ђерковић, Верица Козарев Кларић, Рафаел де Мора Родригес, Марко Дубовац, Весна Бишоп и Марко Иван. Сценографију потписује Олга Ђурђевић, костиме Мирјана Стојановић Маурич, а Ђули Харангозу су асистирали Бланка Фајт и Левенте Бајари.
Захваљујући се кореографу и директору Балета што су јој пружили прилику да оживи Сванилду, млада балетска играчица Рајна Ремовић признала је да јој је та улога нарочито занимљива, Јер, како је појаснила, за разлику од већине других јунакиња класичног балета, Сванилда је проактивна, не чека да о њеној судбини одлучује развој сплета околности, већ сама предузима одлучне кораке. „И уживала сам у томе да пронађем правилну и пантомиму и сценски покрет, који ће пратити Сванилдин мисаони ток. Истовремено, поред тога што је захтевна глумачки, улога је веома захтевна и технички, будући да има виртуозне елементе које треба приказати тако да буду у складу са карактером и саме јунакиње али и представе у целини”, испричала је Рајна Ремовић.
А Александар Бечварди, коме је поверена улога Копелијуса, признао је да му процес креирања старог алхемичара није био лак. „Ја сам млад, а Копелијус је ипак човек у озбиљним годинама. Рад је стога био интезиван, управо како би се детаљи, почев од клацкавог хода па надаље, довели на потребан ниво, али уз велику подршку кореографа и његових сарадника, верујем да сам успео да одговорим задатку”, рекао је Бечварди.
М. Стајић
