Мијовић је рекла да је „Ноћна стража“ комедија са елементима водвиља која се дешава тридесетих година прошлог века у Београду, у време благостања и процвата, брзог рушења уметничких конвенција, дадаизма током кога се омасовљују идеје Комунистичке партије, у периоду који најављује најстрашније догађаје 20. века.
Реч је, како је истакла, о комедији карактера и нарави, која је управо због тога, иако смештена у епоху која се сурвава, ванвременска.
Шили је објаснио да га је занимало да напише водвиљски заплет, али са свешћу о постојању и Монтија Пајтона и Симсонова и нове комедије последњих 50 година.
Објаснио је да има проблем да, када пише трагедију, дође до радње, док у комедији не постоји луксуз писања лепих дијалога и поезије, већ се одмах улази у радњу.
Лијешевић, који је пре 14 година дошао у Атеље и од тада га сматра својим домом, истакао је да се радња водвиља, нетипичног за њега као редитеља, одиграва у једно мирно време када је Београд почео да личи на европску престоницу, време процвата архитектуре, дизајна, експанзије књижевних и уметничких праваца, када музички правци са запада проналазе плодно тле у Београду.
У средишту приче је, како је рекао, богата породица бивших увозника ћилима која покушава да направи забаву и позове друштвени крем тог доба, али убрзо падају маске и указује се оно што се крије иза скупоцених одела - сплетке, обмане, манипулације, људи који нису научени да живе од свог рада већ да се до удобног живота долази интригама, сплеткама и браком из интереса.
Ту налазимо свет лажних маркиза, пропалих грофова, свет у коме се не зна шта је истина. Налазимо свет који је постао фалсификат, а комад крећемо питањем шта се дешава у том свету и с тим људима када пара више нема, објаснио је Лијешевић.
Он је приметио да комедија има чврст механизам који се мора разумети и додао да је недавно схватио да је комедија краљица свих жанрова, театра и подражавачких уметности.
У представи играју Ненад Ћирић, Јелена Ступљанин, Јелена Петровић, Урош Јаковљевић, Гордан Кичић, Горица Поповић, Јелена Ђокић, Бојан Жировић, Тамара Драгичевић и Стефан Бундало.
Сценограф је Валентина Попржан, костимограф Драгана Лађевац, композитор Стефан Ћирић.
