Сценографски повезујући земљу као основни елемент са савременим технологијама, драматуршки преплићући дело настало пре нове ере са српском историјом од пре 100 година, редитељ и писац успели су да приближе публици ново виђење Антигоне и докажу да је античка трагедија актуелна и примењива у свим временима.
„Задржали смо структуру Софоклове Антигоне, али се радња дешава 1918. године након завршетка Првог светског рата. Страдање које се догодило Србима у том рату може да се пореди само са античким страдањем, будући да се у историји модерног ратовања није договодило да рат однесе толико жртава у једном народу“, каже редитељ Милан Нешковић.
„Антигона 1918.“ није прича о рату. То је прича о ономе што се догађа после рата на глобалном нивоу, али се све преплиће кроз судбину једне проширене породице.
„Српско народно позориште, као најстарије позориште српског народа, у обавези је да догађај, као што је стогодишњица завршетка Првог светског рата, обележи представом која му је посвећена. Управо је то „Антигона 1918“. У Српском народном позоришту безмало 40 година није играна античка трагедија, а оваква Антигона је заиста начин да се та неславна традиција прекине“, истиче директор Драме Српског народног позоришта Милован Филиповић.
Милица Грујичић, Ненад Пећинар, Тања Пјевац, Милан Ковачевич, Бранислав Јерковић, Сања Микитишин као и Вукашин Ранђеловић, Драган Којић, Јована Плескоњић, Марко Савковић и Александра Пејић донели су и овога пута велико узбуђење публици а тиме је Српско народно позориште постало богатије за још једну велику представу.
Репризна извођења заказана су за 25. и 26. јануар као и 1. и 2. фебруар.
