Духовит, енергичан, забаван и надасве кореографски перфектан мјузикл „Љубав и мода“ изнова је бацио светло на романтични оквир и естетику шесдесетих година прошлог века.
Без страха од неминовног поређења са истиоименим филмом, који има иконичко место историји југословенске поп културе, редитељ Александар Николић успео је на генијалан начин да оживи ретро шик првог намигивања социјалистичке Југославије према западу.
На сцени се возила веспа и јеле су се кремпите, а девојке у хаљинама са жипонима и младићи у елегантним оделима будили су носталгију за „dolce vita“ љубавним заносом.
Ноте непролазних евергрин мелодија као што је „Девојко мала“, „Звиждук у осам“, „Једна мала дама“ само су подсетиле колико је југословенски шлагер био квалитетна музика.
Маестрална Катарина Гојковић играла је лако у кореографским деоницама зачињеним перфектним личним минијатурама, док је вокално бриљирала оживљавајући дах Бродвеја у Београду.
Овације на отвореној сцени добила је и Ана Стојановић, која је из епизодне улоге узела велику пажњу гледалаца.
Кореографски тачни Андрија Даничић и Стеван Пиале обојили су младалачком енергијом мјузикл, а Соња у изведби Нине Јанковић била је аутентична без обзира на неминовна поређења са Бебом Лончар, коју је истоимена улога прославила у филму.
Беба Лончар је седела у гледалишту и навијала за Нину Јанковић.
У улози „рођака“ публика је видела другачијег и посебног Небојшу Миловановића, који је богато позоришно искуство на наубедљивији начин ставио у функцију мјузикла.
У Београду се игра одличан мјузикл који никако не треба пропустити.
