Премијерним извођењем, вечерас у 19 часова на сцени “Јован Ђорђевић”, дириговаће гост из Београда, маестро Ђорђе Павловић.
У премијерној подели у солистичким улогама наступају Рајна Ремовић (Сванилда), Андреј Колчерију (Франц), Александар Бечварди (Копелијус), те Самјуел Бишоп, Ирена Месарош, Ранко Лазић, Јана Черепанова, Иван Ђерковић, Верица Козарев Кларић, Рафаел де Мора Родригес, Марко Дубовац, Весна Бишоп и Марко Иван. Сценографију потписује Олга Ђурђевић, костиме Мирјана Стојановић Маурич, а Ђули Харангозу су асистирали Бланка Фајт и Левенте Бајари.
Балет Копелија први пут је изведен 25. маја 1870. у Theatre Imperial de Opera у Паризу у кореографији Француза Артира Сен-Леона. Основе либрета засноване су на причи великог немачког романтичара Ернста Хофмана, која у свом иyворном облику садржи не само елементе фантазије, него чак и хорора. Главна јунакиња је Клара, лепа али за многе хладна и безосећајна, но то је стога што је заправо у питању лутка старог алхемичара Копелијуса, која само ноћу оживљава. Е сад, да ли је прича настала као плод сећања на неки догађај из Хофмановог детињства или је измишљена са свим додацима које машта може да исплете, тек, како истиче Габриела Теглеши Јојкић, чињеница је да се у њој заправо све врти – око очију. Постоји чак и други назива овог балета: Девојка са емајлираним очима...
Елем, како то обично бива, подсећа Габриела Теглеши Јојкић, балет је тај који сваку назнаку хорора сведе на лирску причу, у којој су и имена па је тако Клара постала - Сванилда. Либрето за актуелну новосадску „Копелију” написао је Ђула Харангозо старији, кореографов отац и утемељитељ Мађарског националног балета, а праизведба те верзије из 1952. била је дуги низ година веома успешно извођена у Будимпешти. У тој поставци опсесија доктора Копелијуса су механичке лутке у природној величини. Заплет почиње када једну од тих лутака, Копелију, он поставља код балконског прозора тако да она седи и чита. И младић Франц свакодневно гледа ту лепу „девојку”, безуспешно покушавајући да до ње допре. То је код Сванилде, Францове веренице, побудило радозналост и љубомору, јер у „лепотици” на балконском прозору види ривалка.
Због тога Сванилда и њене другарице, након што су нашле кључ који је Копелијус изгубио, откључале врата, ушле у кућу и откриле да је Копелија само лутка. Копелијус се враћа, девојке су се разбежале, али Сванилда, пошто није успела да умакне, остаје у радионици, претварајући се да је лутка. Када је Копелијус дотакнуо Сванилду, „лутка” је ођедном оживела и почела да игра. Наравно, стари алхемичар убрзо схтава да се ради о девојци из суседства. У међувремену у кућу упада Франц, којег Копелијус на превару напије вином. Тада пред младића излази оживљена „лутка” , којом он постаје очаран, не препознајући да је то заправо његова вереница Сванилда.
Када избија свађа међу њима, Сванилда одлази љутаита, а Франц, да би се осветио Копелијусу за превару, све његове изуме ломи, а лутку Копелију понесе са собом. На почетку трећег чина, мештанима Франц разоткрива истину о лутки и уверава Сванилду у своју љубав. Док се пар мири, појављује се Копелијус, љутито узима своју лутку и одлази. Све се, дакле, завршава хепиендом у великом финалу. „Копелија”, иначе, како појашњава Ђула Харангозо, и није класичан балет у оном „гвозденом” смислу, него са тзв. деми-карактерима који свакако имају упориште у класици, али садрже и одређене фолклорне елементе.
– Балет „Копелија”, нарочито у овој поставци, празник је младости, ентузијазма, љубави... Све је посвећено тим особинама карактеристичним за младе људе, али уз одређену дозу мистике, коју носи лик доктора Копелијуса - речи су диригента Ђорђа Павловића. – Ова „Копелија” је идеална да најмлађа публика стекне прве импресије о театру, сцени, балету...Томе у прилог иде и оркестрација Леа Делиба, јер је примерена бојењу ликова, карактера, ситуација, а при томе је француски лепршива. Верујем да је пред нама једна дивна представа која ће дуго остати на репертоару Српског народног позоришта.
Прва реприза „Копелије” најављена је за уторак, 3. октобар.
М. С.
