Поред Златне маске за најбољу представу у целини, стручни жири фестивала, којим је председавао редитељ Јовица Павић, одлучио је да признање фестивала за режију додели Драгану Остојићу управо за инсценацију комедије Јована Стерије Поповића, те да Зорана Радуловића и Страхињу Шћекића, глумце ансамбла из Куле, награди за најбољу мушку и најбољу мушку епизодну улогу. Жири је још једну Златну маску доделио Остојићу – ону за решење сценског простора у „Родољупцима“ који су, иначе, проглашени најбољом представом Фестивала и по оцени жирија публике.
Није лако играти „Родољупце“, али мислим да смо направили добру равнотежу и добили праву комедију. Публика је то прихватила и хвала онима који су оценили да представа вреди, изјаво је Драган Остојић, док, по речима Зорана Радуловића, сви глумци, и аматери и професионалци, раде најбоље што могу, али срећа дође на крају кад неко препозна њихов рад, труд и потврди да је то што су урадили - било добро.
Куриозитет је да је Златна маска за најбољу женску улогу на фестивалу припала - глумцу: Александру Саши Стошићу за креацију у представи „Кокошка“ Градског позоришта Смедеревска Паланка, док је за најбољу женску епизодну улогу награђена Сања Ћировић, глумица Бјелопољског позоришта у представи „Мировна мисија“. Две Златне маске остале су домаћину – Милици Јеремић за костимографију и Божидару Бобу Вучуру за ауторску музику у представи „Слуге“ Градског позоришта Требиње.
За најбољу колективну игру Златном маском награђен је ансамбл „Каотис театралис“ Луденс театра из Копривнице за представу „Испод површине“. Када је, пак, реч о дипломама 61. Фестивала фестивала, оне су додељене Каменку Бертићу и Браниславу Унгиновићу за партнерску игру у „Родољупцима“, затим Позоришту младих Тузле за ангажован приступ проблемима младих у транзицији у представи „Хоћу кући“, те Миховилу Малочи за ауторски сонг а Петри Балији и Ивану Ковачићу за сценски покрет у представи „Испод површине“ ансамбла из Копривнице.
Били смо на Фестивалу сведоци остварења која су се кретала од захтевних задатака и креација зрелих позоришних ансамбала до домишљатих, позоришним језиком испричаних прича, које су својствене енергији и полету младости. Тај спој или тај дијапазон – учинио је овај фестивал узбудљивим, живим и занимљивим, поручио је на додели награда Јовица Павић.
Иначе, пре званичног проглашења најбољих и свечаног затварања, фестивалска публика имала је прилику да погледа монодраму „Бог те мазо“, рађену по мотивима прозе Бранка Ћопића, у извођењу глумца Шабачког позоришта Зорана Карајића.
М. Стајић
