Кнежевић се у овом тексту, који је настајао и кроз радионичарски рад, и касније у процесу настајања представе, бави одласком младих из наше земље, а ову актуелну тему сугерише и поднаслов “Пројекат Егзодус”.
Реч егзодус сигурно стоји као некаква подлога по којој се ова прича креће. Али, моја естетика и начин на који гледам позориште није дозвољавао да напишем нешто што ће бити памфлет, или социјална прича. Зато сам ову причу испричао кроз судбине људи, и на неки начин сам је олакшао, јер је тема тешка. Мислим да је битно да, како год тема била тешка и херметична, мора да поседује неку комуникативност, напоменуо је јуче на конференцији за новинаре аутор Божидар Кнежевић.
Млади одлазе и из других земаља, и не враћају се, али, како је истакао редитељ Предраг Штрбац, њега пре свега занима зашто се то догађа у овој земљи, коју водимо ми, а не неки људи који су дошли са стране.
Шта је то у нама, да терамо једни друге одавде, то је оно што је мене занимало. Подтеме сиромаштва, непотизма, корупције, насиља, дискриминације у сваком смислу, јесу оно што утиче да људи из наше земље константно, вишегодишње и вишедеценијски, одлазе у великом броју, указује редитељ Штрбац.
Како каже, представа се зове “Хепи енд” јер, кажу, после сваког краја иде неки нови почетак.
Ја стварно верујем у тај срећан почетак, који ће доћи после неког срећног краја. Срећни крајеви су неки пут искрени, а неки пут иронични, болни, тужни, или врло весели, али доносе неко разрешење. Ти срећни крајеви, односно ти људи из четири приче у овој представи, морају да оду из разних разлога, одлазе не зато што је тамо нешто боље, него зато што су морали нешто да промене и да оду одавде, казао је редитељ.
У представи играју: Соња Дамјановић, Лидија Стевановић, Душан Јакишић, Оливера Стаменковић, Љубиша Милишић, Уна Ђелошевић, и Григорије Јакишић, а учествује и музичар Александар Бахун. Костимограф је Ивана Јанчић, а за сценски покрет је задужен Саша Крга.
Како је јуче напоменула глумица Соња Дамјановић, публика се са све четири приче упознаје кроз шоу Мили, лика који она тумачи. Причајући ове приче, Мили жели да промени и публику и себе, и овај свет.
Григорије Јакишић је поменуо да нема претерано личан однос према овој теми, јер ни он, нити неко из његовог окружења не жели да оде из земље. Али, додао је да је очигледно да је то сенка која стално прати и провлачи се кроз све разговоре људи његове генерације, и зато је важна ова представа, која говори о томе.
После реприза ове представе 2. и 3. октобра, Камерна сцена ће бити затворена због реновирања, и у новембру поново отворена.
Н.П-ј.
