Ову представу, рађену по роману Светислава Басаре режирао је Роберт Ленард, а играју (Др Херберт Мајер) Даниел Хуста, (Краљ Карло Ружни) Арпад Месарош, (Мајордом Гросман) Даниел Гомбош, (Сигмунд Фројд) Емина Елор, (Ернест М) Арон Силађи, (Херта Мајер) Терезиа Фигура, (Шерлок Холмс) Агота Ференц, (Вотсон) Габор Понго и (Јозеф Ковалски) Бенце Салаи.
„Није више Југославија у распаду, као пре тридесет година, него цео свет. Пре свега Европа. А теорије завере су актуелније него икад: од ЦИА-а до КГБ-а, од Јевреја до ХААРП-а, од исламских терориста до фудбалских хулигана … Ту је и мистериозна територија бициклизма, са својим поимањем времена и простора, снова и психоанализе. Вавилонска кула Велике луднице није више сан, већ је јава. У њој се налазе шизоидни становници нашег света који плешу и певају као да је све у реду а кула је већ увелико раздрмана, на самој ивици распада. У овој лудници, која није само изграђена, већ и функционише савршено у својим имбецилним механизмима, пропада правило да је једнооки краљ међу слепцима. Овде је слепило најдрагоценија људска особина. Кримић и филозофска представа, мјузикл и псхијатријска дијагноза...“, описује ову представу њен редитељ Роберт Ленард.
Након „Фаме обициклистима”, следи још једна представа на Инфанту - “Со блу” Луиз Лекавалије из Канаде, која ће бити изведена у 21 час на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. Аутори и извођачи су Луиз Лекавалије и Фредерик Тавернини. Луиз Лекавалије и њен партнер, Фредерик Тавернини, “стављају све на коцку у овом интензивном, грубом, опсесивном и мистериозном делу постављеном на ритмичну, органску музику Меркана Дедеа. Брзо као мисао, тело намеће своје законе и превазилази своје границе.”
„Желела сам да пустим тело да искаже све оно што жели да каже или да можда само себе изненади откривајући без цензуре, тако да из овог обиља спонтаног покрета настаје нешто истинско и изван наше контроле, нешто што разоткрива нека од оних стања збуњености, пренаглашености и контрадикције од којих смо сачињени, како од таме која нас настањује, тако и неподношљиве светлости бића и душе“, објашњава Луиз Лекавалије.
“Увучена у вртлог, Лекавалијеова креће у напад скоро невероватном брзином уз органски ритам Меркана Даде, музичког алхемичара који доводи дервише плесом до транса. Балансирајући на ужету свог живота, а ипак уз савршену контролу, она показује шта је у стању, и више од тога, у опасном соло плесу, откривајући горући пламен у себи и саме дубине своје атомске плаве душе. У струји покрета несталних као мисао, она постаје дах, енергија, светлост. А онда, под обновљеном тензијом, супротставља се плесачу Фредерику Тавернинију у дивљем и помамном дуо-дуелу. Интензивно, катарзично путовање, из којег нико неће изаћи без ожиљака”, скрећу пажњу организатори Инфанта.
Н. Пејчић
